Na uglednoj skoli za novinarstvo,* dva dana su razgovarali predstavnici medija iz Sarajeva, Beograda, Pristine, Rijeke i Ljubljane sa predstavnicima nacionalnih i medjunarodnih ustanova i organizacija o problemima medija u bivsoj Jugoslaviji tokom rata i u procesima demokratskih promena. Tema dvodnevnog kolokvijuma bila je »Bivsa Jugoslavija: nezavisnost informacija i uloga medjunarodne zajednice«.
»Ponos na zanat novinara«, o kojem je govorio direktor ESJ, g. Hevouet, izlozen je stalnim iskusenjima. Oni koji do tog ponosa drze odoleli su i propagandi mrznje i nasilja, oduprli su se ratu i istrajavaju u nezavisnosti od vlasti i drugih centara moci. Ocigledan primer bio je pocasni gost, Miroslav Filipovic, koji je bio osudjen na sedam godina zatvora zbog »verbalnog delikta« ali je oslobodjen pod snaznim pritiskom solidarnih novinara u Jugoslaviji i u svetu. Dok je godinama mahnitao vrtlog ratova najvaznije je bilo prezivljavanje, te je svako pomaganje bilo korisno. Mnogi novinari i mediji su, naprosto, preziveli zahvaljujuci pomaganju iz sveta.
Predstavnici medija nisu se ogranicili samo na iskustva iz vremena rata vec su usmeravali razgovor i na probleme »tranzicije« u Sloveniji i Hrvatskoj, na borbu za demokratske promene, u Srbiji, na neprevladane rezultate rata, u Bosni i Hercegovini, i na preostala zarista sukoba, na Kosovu, kao i na strategiju medjunarodne saradnje.
Najvece nezadovoljstvo medjunarodnom saradnjom izrazili su predstavnici medija iz Bosne i Hercegovine. Zlatko Dizdarevic govorio je o ponizenjima koja je doziveo od onih koji su dolazili da pomognu, jer se ispostavilo da je mesto velike tragedije korisceno kao »trziste za reciklazu novca, sa Zapada, preko Istoka, ponovo na Zapad«. Slicno je govorio i Zoran Udovicic. Adil Kulenovic, prvi covek NRTV 99, koji se svih godina rata suprotstavljao svim oblicima mrznje i nasilja, uverljivo je govorio o potcenjivanju domacih aktera a precenjivanju, i finansijskom, spoljnih inicijativa. Zbog toga i danas izostaju odlucniji prodori ka slobodi i demokratiji, te je uoci nedavnih izbora oko 60% mladih pokazivalo spremnost za odlazak u svet, dok je, prema Kulenovicu, posle pomenutih izbora taj procenat znatno porastao (i preko 80%).

Otvoreno je i pitanje o strategiji ulaganja u razvoj medija. Otvoreno se govorilo o kolonijalnom i administrativnom pristupu, o agresivnom nastupanju raznih centara moci, o multinacionalnim kompanijama i o nadmetanju svetskih medija u osvajanju novih prostora. Razvoj medija u delovima bivse Jugoslavije nalazi se u procepu izmedju pomenutih tendencija, ali i pod pritiskom domacih rezima da medije posmatraju samo, ili prvenstveno, kao deo sistema propagande. Ucesce u razgovoru predstavnika UNESCO-a, gdje Arou, i Lige za obrazovanje, g. Guirala, podstaklo je posmatranje statusa medija i kao dela obrazovanja i kulture, i kao cinilaca demokratske javnosti, sto je podrzao i predstavnik UN, g. Dinstbir.
Kada se mediji vide kao deo javnosti – sirokog prostora izmedju drustva i drzave, u nacionalnim i medjunarodnim relacijama, onda je rec o bavljenju istim poslom – afirmacijom slobode i demokratije i suprotstavljanju neogranicenoj i nekontrolisanoj vlasti, narocito totalitarnim ideologijama i rezimima. Kao sto je borba protiv fasizma, nacizma i staljinizma bila stvar od opsteg znacaja, tako i danas treba nalaziti strateska resenja problema »totalitarizma malih naroda«. Ako se okolisi oko problema totalitarizma, u svim njegovim oblicima, onda i nema ni politicke a kamoli kulturne strategije promena i razvoja.
Teme ovog skupa bile su od zivotne, a ne samo zanatske vaznosti za mnoge. S izvesnom vedrom ironijom komentarisano je odsustvo studenata, protokolarni prijem u Gradskoj kuci, uz pivo i kikiriki, i nezainteresovanost skupa medijskih vlasnika koji se u isto vreme odrzavao u Lilu, gde se sluzio sampanjac uz ostrige i druge djakonije.
Kako je receno u zavrsnom saopstenju, razgovori su bili korisni, kako u zvanicnom delu programa, tako i u nezvanicnom, pogotovo za one ucesnike koji retko imaju priliku da se srecu i razgovaraju, bez cega je tesko i zamisliti a kamoli ostvariti korisnu saradnju.

*) Organizatori skupa su Reporters sans frontièrs, L’Ecole supérieure de journalisme i Le Courrier des Balkans, u saradnji sa Courrier International, Télérama i La Ligue de l’Enseignement, a uz potporu Ministarstva spoljnih poslova Francuske.