Mnogi su znaci najavljivali burnu izbornu skupstinu UKS – koja je i odrzana u subotu 18. novembra 2000. – kao i ono sto se  na njoj zbilo. Pismo pak S. Rakitica, upuceno i nama koji smo UKS napustili jos pocetkom devedesetih godina – o cemu smo Upravu obavestili pismeno – najavljivalo je i ono sto je potom sledilo, i sto se nikako ne stisava. U njemu ima tonova koji su neka vrsta »smernica« clanovima da na skupstini brane Upravu kojoj je mandat istekao, ali i lik i delo S. Rakitica koji je od UKS odavno nacinio stab neke »jednopartijske parapoliticke organizacije«. A to sto je usledilo, i sto se danima opisuje u beogradskim novinama, deluje skandalozno, sablasno i znak je da mnogi iz znamenite Francuske 7 jos nisu culi »sta se dogodilo 5. oktobra«. To je bukvalno opisao jos M. Bulgakov u znamenitom romanu Majstor i Margarita, u petom poglavlju u kojem se prikazuje atmosfera u domu Saveza pisaca u Moskvi pod Staljinom – famozni je Savez »brojao tacno 3111 pisaca«, u prizemlju je bio »restoran na glasu« i odjednom je usledila intervencija milicije, sablasno se vikalo jer se pojavilo »prividjenje u belom« koje je izazvalo zaprepascenje koje se zavrsilo tako sto su pesnika Bezdomnog – onog »sa ikonicom na grudima« – odveli u psihijatrijsku kliniku NKVD-a. Bilo je i u Beogradu milicije – niko ne zna ko ju je pozvao – ali i nekih ljudi koji su se predstavljali kao clanovi organizacije Obraz koja je dosla da »nadgleda aktivnosti jevrejskog lobija«. Ono sto novine opisuju imalo bi sta da kaze i samom Bulgakovu – da je pocem ziv – i sva je prilika da je u vezi sa nekakvim necistim silama i u UKS i oko njega.
A o tome – o tim zlim dusima koji su pohodili UKS – razgovor nikako da zapocne.
Nije mnogo vazno da li je Upravi istekao mandat – moze se to proveriti i srediti na drugoj skupstini – kao ni to sta sve pise u Statutu – i to se moze srediti. Sta se dogodilo sa UKS koje je bilo zivi simbol otpora jednoumlju jos sedamdesetih godina, i kako je ono postalo jedan od stubova Milosevicevog autoritarnog rezima kasnije – to je pravo pitanje. Raspravu je nametala jos knjiga Srpska strana rata prevedena na mnoge svetske jezike, jednim istrazivanjem o »junacima Francuske ulice«, ali ta rasprava nije u UKS prihvacena. Njegov je predsednik S. Rakitic jos 1996. prozivao slobodne medije optuzujuci ih za izdaju, pri cemu je posebno mesto medju izdajnicima odredjivao beogradskoj Republici. A od tada do danas bulgakovljevski kosmar ne napusta dvoranu slavnog doma srpskih spisatelja – sipao je M. Beckovic svoje antikomunisticke tirade da bi sutradan iz ruke samog S. Milosevica primao sedmojulsku nagradu, defilovali su gospoda Prohanov i bratija »geopoliticara«, slavljene su pompezno–morbidno nekakve »godisnjice oslobodjenja Vukovara«, priredjivane su veceri apoteoze generalima i policajcima koji su raspaljivali zlo seme jednog agresivnog i primitivnog nacionalizma. I sada je – kako bi drugacije i moglo biti – djavo licno dosao po svoje jer – i tu je veliki pisac imao dobru intuiciju – spisatelji, slepo zaljubljeni u policijski rezim, mogu se nekako otrezniti samo u susretu sa Necastivim licno. Drugacije, izgleda, nikako.
No, zli dusi – to mnogi izvestaci smecu s uma – nisu dosli tek spolja. Oni obitavaju vec dvanaest i vise godina i pod samim svodovima dvorane u Francuskoj ulici. Oni su tamo usli kao Volandova druzina jos sa dolaskom Milosevica na vrh vlasti i ako je sada makar zapocelo vreme nekog otreznjavanja – iako smo od katarze jos daleko – vreme nekog svodjenja racuna, onda je i bilo red da postupak egzorcizma tu i zapocne. Ovo sto se dogodilo – i sto jos traje oko UKS – za neko je dobro; bilo kako bilo, jedna od institucija milosevicevske zgrade pokazuje pukotine. Ako su te pukotine znak – a nadajmo se da jesu – da ce nesto slicno zadesiti i SANU i druge stubove propalog rezima, onda je dobro sto se sve ovako desilo kako se desilo. To se tako i desava medju piscima–slugama rezima. Uostalom, nije pisac slavnog romana koji smo pomenuli slucajno »rehabilitovao« djavola Volanda sa njegovom druzinom koja je pohodila staljinisticku Meku svojevremeno.