Izvan svake sumnje je da je citava prosla decenija, koja je kod nas omedjena na svom pocetku Memorandumom SANU i Gazimestanom, a Rambujeom sa njegovim posledicama na kraju – jedan veliki, nevidjeni skandal.
Medjutim sto se u toj de-mol (demolirajucoj) orkestraciji razornih sila izdvaja kao dominanta i vehementni kontinuo destrukcije kao sipke uz bubanj koji je davao takt i osnovni ton – svoju ulogu bez premca odigrala je stranka Seseljevih radikala kao autenticni i neprevazidjeni proizvodjac takodje nevidjenih politickih skandala.
Od prvih izgreda, vadjenja pistolja na taksiste, uvrede crnogorskog poslanika u Saveznoj skupstini – zene kojoj je neukusno savetovao gde da se i cime zadovolji, zatim niz nepodopstina u istom domu, cupanja mikrofona, izazovnog podnosenja hartije pod nos Milanu Panicu sa tekstom za premijerovu ostavku da je potpise, nesmiljeno komplotiranje u prljavoj smeni svog dojucerasnjeg zastitnika – predsednika SRJ Dobrice Cosica, i nizom uvreda, pogrdnih reci, nedolicnog i nevaspitanog, ulicarskog ponasanja prema kolegama poslanicima – neistomisljenicima, preko svake mere i ukusa, zatim pravljenje crnih lista etnickih i verski nepodobnih na televiziji, u zdravstvu a i sire (Slankamen, Hrtkovci, Zemun), pa sve do najnovijih »sala« sa medijima, univerzitetom, kao najkrupnijih skandala, a ne treba zaboraviti ni sarlatanstvo na TV duelima (sa prof. Vladetom Jankovicem) ili necuveni mangupluk sa advokatom Barovicem uz grubi fizicki obracun... pa sve do najnovijih neotesanih i bahatih istupa u stampi, televiziji, i sada, kada je »knjiga spala na dva slova«, i u novoj Saveznoj skupstini (»bitango, tebe sam zapamtio...«).
Nije zaboravljen ni epohalni pronalazak tajnog dokumenta CIA-e koji je skinut sa Interneta, falsifikat izveden kao trojni ugursuzluk.
Stara istina da »stil nije samo covek i partija« ovde se do punog izrazaja proteze i na jedno i na drugo. A taj svoj »osobeni« stil naklapanja i galame, blacenja, izazivanja incidenata i skandala, SRS unisono praktikuje, pojedinacno i skupno.
Prividne istine, sofisterije, besramne izmisljotine obimno se plasiraju, razradjuju i vrte kao beskonacna magnetofonska traka.
»Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica...« spada vec u politicku arheologiju.
Ko bi i mogao svu tu mnozinu da nabroji kad bivsa radikalska vlada u Zemunu za dan oslobodjenja grada nagradjuje godisnjom nagradom »Oslobodjenje Zemuna« jednog SS-ovca!
Ruzno je toliko bezocno skandalizovati svoju naciju, drustvo, coveka, institucije, pravo, moral, pristojnost, tudj a najzad i svoj obraz.