U nacelu, bilo bi sasvim logicno da je vanrednim izborima u Srbiji obuhvaceno i mesto predsednika Republike. Iz ne bas sasvim razgovetnih razloga, sadasnji predsednik ostaje na svom mestu. Verovatno je tome pridonela njegova kooperativnost u tekucim promenama (raspustanje Skupstine i raspisivanje izbora, kao i imenovanje prelazne vlade). Opet, nacelno posmatrano, svaki kompromis izmedju stare i nove vlasti moze biti koristan da se izbegnu veci sukobi, i pretece krvoprolice, ali time se ne umanjuje rizik od raznih proizvoljnosti i samovolje.

Verovatno bi, sa stanovista zaista demokratskih promena, najcelishodnije bilo da se mesto predsednika Republike personalno isprazni i »zamrzne« sve dotle dok se ne otvori put ka ustavotvornoj skupstini, koja se smatra vaznim strateskim mestom u procesu demokratskih promena. Ispraznjenje i »zamrzavanje« ovog mesta u politickom poretku odgovaralo bi, u nacelu, i republikancima a i pristalicama monarhije; o obliku vladavine odlucivalo bi se kada tome dodje vreme, u ustavotvornoj skupstini. Zurba da se to mesto popuni – novim predsednikom ili monarhom – ugrozila bi resavanje vitalnih problema gradjana cije prioritete tesko da mogu poricati cak i najborbeniji monarhisti.