»Da bi uspeli u svojim nastojanjima potrebno je da u svojim redovima imamo jedan posto od ukupne studentske populacije«, procenjuju lideri studentskog pokreta Otpor. To znaci, prema njihovim procenama, da je za sigurni uspeh dovoljno da od 62 hiljade studenata, koliko ih trenutno ima na Beogradskom univerzitetu, 620 studenata bude aktivno u pokretu. Sa velikim zadovoljstvom isticu da je taj broj mnogo veci, a da i u Srbiji Otpor vec ima preko 25 hiljada clanova, u preko 130 mesta, te da svakoga dana postaje sve brojniji. Najvece interesovanje za angazman u pokretu, kada se analizira regionalna struktura Otpora, do sada su pokazali stanovnici Vojvodine.
Organizacija koja je nastala na univerzitetu, prosirila je svoje aktivnosti na sve sredine u Srbiji, pokusavajuci za promene da mobilise sve gradjane u zemlji, cime se otklanja uoceni nedostatak dosadasnjih aktivnosti opozicije koja se koncentrisala na nekoliko velikih i urbanih centara. Svoje delovanje pokret je usmerio ka osnovnom i glavnom cilju, a to je izgradnja demokratske i slobodne Srbije. Ovaj cilj se moze ostvariti, smatraju, pre svega odrzavanjem slobodnih i demokratskih izbora. Pokret je stoga napravio i plan koji predvidja tri faze rada kako bi se do proklamovanog cilja i stiglo. U prvoj fazi se radi na omasovljenju pokreta i izgradnji infrastrukture, da bi se u drugoj fazi radilo na povecanoj motivaciji biraca za izlazak na izbore. Treca faza je dugorocna, predvidja se da ne moze trajati manje od deset godina od trenutka kada se izbori odrze, a predvidja izgradnju demokratskih institucija, za sta je, prema recima lidera ovog pokreta, potrebno promeniti i svest ovdasnjih ljudi, nauciti ih da svoju sudbinu drze u sopstvenim rukama.
Kada govore o omasovljenju pokreta i izgradnji infrastrukture, lideri Otpora smatraju da su do sada postigli zadovoljavajuce rezultate, jer se pokret prosirio i stigao i do najmanjih mesta. Motivacija glasaca za izlazak na izbore, smatraju, veoma je vazan zadatak. Otpor pre svega zeli da okupi i motivise mlade ljude koji su zainteresovani da dodje do promena, ali koji, razocarani dosadasnjim iskustvom, u velikom broju ne koriste svoje biracko pravo, cime posredno omogucavaju opstanak rezima koji ima disciplinovano biracko telo. U ovoj fazi veliku ulogu treba da odigra univerzitet kao mesto gde je najveca koncentracija mladih ljudi.
Otpor je i nastao kao studentski pokret i posledica suocavanja sa sve vecom represijom vladajuceg rezima u Srbiji, koji je krajem maja 1998. godine propisivanjem Zakona o univerzitetu dovrsio razaranje najviseg obrazovanja u Republici, a ubrzo, na jesen usvojenim Zakonom o informisanju, ukinuo i slobodu javnog izrazavanja. Nakon toga, u vreme kada su krenuli prvi studentski protesti na pojedinim fakultetima koji su se nasli na udaru rezima, sve nerezimske studentske organizacije usvojile su zajednicke ciljeve, usvojile i objavile »Deklaraciju o buducnosti Srbije«. Deklaracijom je data podrska studentima koji su u tom trenutku protestovali na nekoliko univerziteta u Srbiji, ali su postavljeni i opsti ciljevi za koje ce se tada stvoren pokret Otpor zalagati. Zatrazeno je ukidanje dva najrestriktivnija zakona, o univerzitetu i informisanju, ali i raspisivanje demokratskih izbora. Vec tada je rezim krenuo u ostar obracun sa pripadnicima ovog pokreta, pa su aktivisti ili simpatizeri Otpora osudjivani i zatvarani, a neke od njih prebijali su nikada identifikovani napadaci. Rezim je u pripadnicima ovog pokreta, od samog njegovog nastanka, nema sumnje, video ozbiljnog protivnika, a prve optuzbe bile su da se radi o fasistickoj organizaciji, da bi, sada, gotovo dve godine kasnije, predstavnici rezima utvrdili, kako se radi o »opasnoj teroristickoj organizaciji«.
Otpor je u medjuvremenu od studentskog prerastao u narodni pokret, sto je u poslednjoj nedelji maja i ozvaniceno, ali svoje aktivnosti, u velikoj meri i dalje vezuje za univerzitet, kao »svoje prirodno mesto boravka«. Ipak, Otpor, za razliku od nekih, sada vladajucih partija, svoje mesto ne vidi »na univerzitetu«, vec »sa univerziteta«, sto znaci da nema potrebu da se organizuje u okviru ove institucije kako bi vrsio kontrolu i uticao na njen rad. Otpor zeli da sa univerziteta krenu ideje i razmisljanja i istice potrebu da se gradi solidarnost kako unutar generacije tako i medju razlicitim generacijama, a posebno medju narodima. Oni su odlucili da obelezavajuci ove godine Dan studenta, 4. april, pokrenu gradjane na antiratnu kampanju, predvidjajuci da bi vladajuci rezim mogao nastaviti sa izazivanjem sukoba, kako sa drugom republikom u federaciji, tako i sa gradjanima u Srbiji. »Nazalost, dva meseca pre najnovijih sukoba, predvideli smo sta se moze dogoditi«, kazu lideri ovog pokreta.
Dva dana nakon sto je Vlada Republike Srbije ukinula nekoliko nevladinih medija, medju kojima beogradsku nezavisnu televiziju Studio B, te radio-programe ove kuce, kao i radio-programe B2 92 i Indeks, studentska organizacija Otpor pozvala je studente na protestno okupljanje na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. Pre toga, pripadnici ovog pokreta ucestvovali su u protestima gradjana ispred Skupstine Beograda, a rezim, koji ih je oznacio za svoje najvece protivnike, bespostedno je hapsio i prebijao sve koji su imali bilo kakav znak Otpora. Isto se dogadjalo i u drugim mestima u Srbiji, a narocito u Vojvodini.
Prvi protestni skup odrzan na simbol-mestu, na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, zavrsen je nakon grube policijske intervencije, ali je vec sledeceg petka, 26. maja, Otpor organizovao novi skup na istom mestu. Broj prisutnih studenata i gradjana bio je mnogo veci nego na prvom, iako je vlast u medjuvremenu pojacala represiju. Veliki broj aktivista pokreta u medjuvremenu je uhapsen, priveden u policiju, a pripadnici neke jos neidentifikovane parapolicijske organizacije krvnicki su rasturili studentski protest koji su zapoceli studenti Arhitektonskog fakulteta. Odmah zatim ministar za vise i visoko obrazovanje u Vladi Srbije, akademik Jevrem Janjic, naredio je prekid skolske godine, a kako bi sprecio okupljanje na visokoskolskim ustanovama, cak zabranio i rad fakultetskih biblioteka. Odgovor studenata i gradjana bio je skup na platou beogradskog Filozofskog fakulteta kojem je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi i objavljivanje odluke da se ministrova odluka, koja je okvalifikovana kao uvodjenje vanrednog stanja na univerzitetu, nece postovati, te da ce se u poslednjoj nedelji tekuce skolske godine studenti okupljati, ako im drugacije ne bude omoguceno, ispred svojih fakulteta. Jedan broj profesora ih je podrzao, ali velika vecina cuti. Vlast se za sada povukla. Otpor stvara utisak da se krenulo u akciju »sve ili nista«. Njihova je procena da imaju snage i moci i da mogu pobediti.

Jedna od posebnih komisija u okviru pokreta Otpor bavi se i pitanjima obrazovanja, a posebno visokoskolskog. Upravo u toku nedelje u kojoj je rezim ponovo nasrnuo na slobodu medija, bilo je predvidjeno odrzavanje tribine o univerzitetu. Dogadjaji koji su usledili odlozili su te razgovore. U pokretu kazu da nema poboljsanja ni na univerzitetu dok se ovaj rezim ne smeni, ali da se ne sedi skrstenih ruku i da ce demokratski izabrana vlast imati uradjen predlog novog zakona o visokom skolstvu. Na tom poslu bice angazovani najbolji znalci iz zemlje i sveta, kako bi se visoko skolstvo ove zemlje vratilo tamo gde je nekada bilo.