Odlaskom jednog rezima u istoriju on prestaje da bude samo novinarska tema a postaje pretezno tema istoricara i sociologa. Od 24. septembra, odnosno 5. oktobra pocinje jedna nova epoha, prelazno razdoblje koje ce, nadam se, trajati dovoljno kratko da se dalje ne bi iscrpljivala drzava i njeni gradjani, ali i dovoljno dugo da bi resenja bila logicna i pravicna a novi pocetak neopterecen nasledjenim problemima. To bi, naravno, bilo idealno resenje ali vec samim tim i najmanje verovatno, jer ne samo da su u drustvenoj istoriji takva resenja retkost vec su i u prirodnoj istoriji ona pre izuzetak nego pravilo.
Vecina prirodnjaka podlegla je nekoj rusovsko-lajbnicovskoj zabludi da priroda uvek daje najbolja resenja, medjutim, ona (priroda) nije perfekcionist vec oportunist, ona uvek bira ono najblize i najlakse ostvarljivo resenje sto je retko kad i najbolje resenje. Tako, na primer, kod ogromne vecine beskicmenjaka i kod svih kicmenjaka krvni pigment hemoglobin je odgovoran za prenos kiseonika od pluca i skrga do tkiva. Medjutim, hemoglobin nije najidealniji pigment za tu funkciju – od njega je mnogo bolji hlorokruorin koji je zastupljen samo kod pojedinih retkih vrsta puzeva i skoljki u toplim morima. Dok hemoglobin sadrzi gvozdje, hlorokruorin ima u svom sastavu bakar i zahvaljujuci toj svojoj strukturi skoro tri puta je efikasniji od hemoglobina, naime dok je 100 mililitara hemoglobinske krvi zasiceno 25% kiseonikom, 100 mililitara hemokruorinske krvi zasiceno je skoro 75%, no ipak je priroda »odabrala« hemoglobin. Uostalom, i sam sistem krvotoka je plod mnogih neuspesnih pokusaja i ispravljenih gresaka i mnogo je slicniji nekoj gotskoj crkvi koja se mora stalno obnavljati posto se stalno rusi i u cijem su dvoristu naseljeni graditelji vazda na oprezu, nego egipatskoj piramidi ili helenskom hramu koji opstaje vekovima ukoliko ga varvari ne sruse i ocerupaju.
No, vratimo se sad na pocetak, sklon sam verovanju da ce nase resenje biti makar »hemoglobinsko« ako ne bas »hlorokruorinsko« jer nas je gorko iskustvo valjda naucilo kakvih se resenja moramo kloniti – demagogija, populizam, prostakluk i nasilje su »out«, a vaspitanost, zakonitost i demokratija »in«. Neka tako samo bude i nicega se ne moramo plasiti a najmanje normalnog zivota u normalnom drustvu. Neka se novinari ne plase – ostace dovoljno tema za njih.