Onomad videh komsinicu, baku koja je jos u koroti za nedavno preminulim muzem, kako mete deo ulice. Cini to brizno i nenametljivo, kao da cisti svoj stan ili dvoriste. Zaista, imalo je i sta da se pomete, oko prevrnutog kontejnera a i sire. Znam, isla je i da glasa, ne znam kako je glasala (niti je red da je to pitam), ali je i to ucinila tiho, nekako ponosno. Sve mi se cini da je i tamo »pocistila« ono sto joj se ne dopada. Inace, verovatno ni ulicu ne bi cistila, jer tako nesto nisam primetila da je ranije radila. Ne znam da li je ova promena velika ili mala, ali da je promena, to svakako.