Sve prepoznatljiviji zvucni znak okupljanja gradjana u Beogradu i drugim mestima Srbije su dobosi i dobosari (uz druge instrumente, nekada najvise zvizdaljke a sada sve vise zvecke).
Mnogo toga se dogadjalo i dogodilo uz zvuke dobosa. Tesko je izbeci analogiju sa »jerihonskim trubama« koje su, prema biblijskoj legendi, srusile jedan utvrdjeni grad, Jerihon. Nastavljajuci tradiciju legendi, mogli bismo danas tvrditi da su beogradski dobosi srusili »stari rezim«. Ali, svaka cast dobosima i dobosarima, ne treba prevideti da »stari rezim« nije srusila muzika, kao sto ni Jerihon nisu razorile trube. Iza zvucne zavese se desavalo mnogo toga sto ostaje neprimetno ako se drzimo samo zvucnog paravana. Ucesnici dogadjaja su, takodje, veoma saroliki, kao i njihovo ponasanje. Ima u tome svega i svacega. Istoriju ne stvaraju, kako je to lucidno primetio Adam Mihnjik, samo sveci nego i prostaci. Nista necemo razumeti ako ne zavirimo iza paravana, zvucnih i drugih, i ako pazljivo ne osmotrimo sta se sve desava, odakle dolazi i kuda ide.