U dramaticnoj nedelji koja je prethodila, studenti su ponovo dane provodili na ulicama Beograda u visecasovnim setnjama, trazeci od vlastodrzaca priznavanje rezultata izbora, i uspeli da »osvoje« zgradu Elektrotehnickog fakulteta, koju su jos uvek cuvali placeni telohranitelji. Posledica je bila zakljucavanje Filozofskog i hitna smena dotadasnjeg dekana Mihajla Vojvodica. Tim povodom Nastavno-naucno vece i Sindikat zaposlenih na Filozofskom fakultetu u Beogradu odrzali su sastanak i saopstili da odbacuju imenovanje profesora Mirka Zurovca, te da su »uvereni da je Mihajlo Vojvodic mudro, casno i istrajno branio integritet i najvise interese fakulteta i da nije bilo razloga za njegovo smenjivanje«, a prodekani, predsednik Nastavno-naucnog veca, upravnici odeljenja, sefovi svih katedara i clanovi fakultetskih komisija i ostalih tela podneli su ostavke na sve funkcije kako bi novom dekanu »uskratili saradnju u obavljanju svih nastavnih, naucnih i drugih obaveza«. I Filozofskim fakultetom BU od tada upravlja privremena uprava.
Iako je jos u petak 6. oktobra Slobodan Milosevic »priznao« kako je izgubio izbore, te da se povlaci, studentima koji su, u ponedeljak 9. oktobra, pokusali jos jednom, po ko zna koji put u ovoj deceniji, da prosetaju ulicom u kojoj zivi sada vec bivsi predsednik, to nije bilo moguce. Jos jednom ih je sprecio kordon od oko stotinak uniformisanih policajaca. Komandir policije je objasnio da bi buka koju bi pravili studenti mogla da smeta gradjanima koji zive u tom delu grada. I studenti su odlucili da se vrate ispred Skupstine Srbije gde su mogli da saznaju da ukidanje Zakona o univerzitetu nije stavljeno na dnevni red.
Danima pre toga nastavnici i njihovi djaci, posebno oni stariji, srednjoskolci, setali su gradovima Srbije trazeci jedino da se priznaju rezultati glasanja obavljenog 24. septembra. U pokusajima da se smire protesti ponegde su, kao u pancevackoj Masinskoj skoli, prosvetne vlasti po hitnom postupku smenjivale direktore i na njihova mesta postavljale »pravoverne«. Kada je bilo jasno da ce to tesko ici, da je otpor preveliki da bi se smenom nekoliko ljudi mogao zaustaviti, nadlezni su odustali. Skole su se, tako, pridruzile protestima ostalih gradjana, da bi, posto je Milosevic »priznao« poraz i nakon sto je izgorela Savezna Skupstina, u ponedeljak 9. oktobra ponovo pocele normalno da rade.
Na taj nacin prestali su i mnogi takozvani beli strajkovi koji su se odvijali kroz odrzavanje skracenih casova i koji su posledica nezadovoljstva polozajem obrazovanja u drustvu. Za razliku od vecine, zaposleni u Masinskoj skoli u Pancevu svoj strajk su nastavili trazeci od republickog ministra obrazovanja Kate Lazovic da ponisti odluku o smeni doskorasnjeg direktora Zorana Jovanovica. Ovom zahtevu Pancevaca pridruzila se 21 osnovna i 8 srednjih skola, clanica Asocijacije prosvetnih radnika Panceva.