Ljudi su se radjali, odrastali, oboljevali, starili i umirali a vladar je ostajao isti, vecno mlad, ponekad ljutit a ponekad sa smeskom (1944–1980). Posle je tog vladara zamenjivao njegov duh (1980–1990), a na kraju njegova karikatura (1990–2000). Sada vise te slike nema, sto ne znaci da necemo vise menjati svoje agregatno stanje, ali da ce se, ipak, cesce menjati vladar (odnosno demokratska vlast). Posle nekoliko uzastopnih izbora (sept. 2000, dec. 2000, feb. 2001...) za saveznu, republicku, ustavotvornu, narodnu skupstinu... izgradice se nova drzavna zgrada, a revolucionarni komiteti (»krizni stabovi«) prerasti u nova ministarstva, ali desice se i ono najvaznije – nestace partijska a nastace pravna drzava. To, naravno, ne znaci eru apsolutne pravde, ali svakako znaci da nepravednosti (koja lako prelazi u neljudskost) nece biti u samom korenu drzave. Revolucionarna pravda ce se najzad posle sezdeset godina zameniti necim logicnijim i podnosljivijim: da li Hamurabijevim, Drakonovim, Solonovim zakonima ili Justinijanovim kodeksom sasvim je svejedno – vazno je samo da vlada pravo i da vise ne gledamo obrnutu sliku Dorijana Greja.