Vlastodrsci su nevoljno ali ipak priznali pobedu opozicije na lokalnim izborima, i uspehe na saveznim izborima, cak se mire i sa rezultatima federalnih izbora, pa i neuspehom Milosevica da pobedi u prvom krugu, ali nikako ne priznaju pobedu Kostunice. Insistiraju na »drugom krugu«. Svako ko drzi do minimuma casti i zdrave pameti ne moze da pristane na ovakvu ponudu. Medjutim, nije lako ni odbiti svaku mogucnost ponavljanja glasanja. Ako bi vlast obustavila brutalnu propagandu protiv opozicije, deblokirala medije, pustila iz zatvora sve pohapsene, i osudjenog novinara Filipovica, i pronasla »nestalog« Stambolica, ponudila TV duel Milosevica sa Kostunicom, tada bi se moglo i razgovarati; to bi vec bila ogromna promena, da vlast uopste normalno razgovara. Tek tada bi se moglo razgovarati i o drugom krugu predsednickih izbora. Bez svega toga, pristati na glasanje pod jednako losim uslovima kao 24. septembra ili pod jos gorim uslovima (kradje glasova, falsifikati, nasilje i pretnje silom), ko bi normalan to mogao da prihvati, pa makar i rizikovao da se pocetni dobitak pretvori u gubitak?
No, jos uvek nije kasno da se nadje put i nacin da se tako redak dobitak – da opozicija na glasanju pobedi vlast – ne izvrgne u gubitak. Ko bi tako nesto mogao sebi da priusti ili oprosti?