Avangardni feministicki casopis na srpskom jeziku ili, kao sto bi rekle njegove urednice i saradnice, casopis za zensku knjizevnost i kulturu, i u najnovijem broju nastavlja tradiciju prezentiranja plodova »zenskog pisma«, tj. »zenske rodne razlicitosti«, koji sazrevaju pod uticajem zenski promisljenog, »intenzivno dozivljenog« i prozivljenog zivota.
U odeljku »Knjizevnost u pokretu« odabrani su stihovi i odlomci iz radova Dubravke Ugresic, Dejane Nikolic, Danice Vukicevic, Metke Cotic, Marije Midzovic, Jelene Krstic, Dragana Stojanovica, Slobodana Tisme i Sretena Ugricica.
U »Portretu savremenice« predstavljena je pripovedacica Mirjana Pavlovic, neposredno i iz pera Vladislave Gordic, a u »Portretu prethodnice« americka modernistkinja i pesnikinja Hilda Dulitl, poznata kao H. D., o kojoj nadahnuto pisu Vanda Perovic, Vladislava Felbabov i Rejcel Blo di Pleziz.
U »Feminizmu u pokretu« ovoga puta su se zatekle Jelena i Ivana Jankovic, Ivana Stamatovic, Jelena Novak, Stana Djuric-Klajn, Suzan Mekleri i Misko Suvakovic. Tema njihovih priloga je feministicki pristup muzici, utemeljen na dekonstrukciji tradicionalnog evropskog poimanja muzike kao autonomne i autohtone umetnosti i njenom situiranju u »strukturalni poredak«, uslovljen razlikama pola ili roda. O mizoginiji u Molijerovoj komediji Mizantrop pise glavna urednica Svetlana Slapsak, a o statusu zena–knjizevnica u istoriji srpske knjizevnosti, s akcentom na licnost i delo Milice Stojadinovic Srpkinje, Biljana Dojcinovic-Nesic. Jelka Zorn upoznaje citateljke i citaoce sa feministickim citanjem holivudske filmske produkcije i ukazuje na subverzivnost polnog identiteta.
U »Otvorenom diskursu« Dubravka Djuric portretise svoje savremenice Juditu Salgo, Ljiljanu Djurdjic i Radmilu Lazic, a Nenad Milosevic prikazuje zensko pesnistvo u Srbiji devedesetih, autoricâ okupljenih oko casopisa ProFemina. U ovom broju objavljeni su i prilozi Dusice Pavkov, Jelene Marinkov i Jasmine Cubrilo. Za ljubitelje poezije, iz najnovije americke poezije izbor je sacinio i pesme preveo Vladimir Kopicl.
Na kraju, kao i u prethodnim sveskama, nalaze se dragocene beleske o autorkama i autorima.