Od tri mogucnosti – zaokret ka demokratiji, potonuce u diktaturu ili neki oblik protektorata – glasanje gradjana 24. septembra dalo je uverljivu prednost prvoj. Mogucnost demokratskih promena izrasta u snazan tok koji podlokava rezim i raznosi mutljag oko njega.
Svi motivi tajnog glasanja miliona gradjana, dabome, nikada ne mogu tacno da se utvrde. Mozemo samo da nagadjamo koliko su na njihovu odluku uticale cinjenice zivota, culni dozivljaji uvredljive rezimske propagande, razumna nada u boljitak, poverenje u ponude opozicije ili neki drugi cinioci.
Primetni su i uzajamni tokovi preobrazaja – i gradjana, i opozicije – i pre i posle glasanja. Ako se i izabrani odbornici i poslanici, nosioci legitimne vlasti, pokazu i kao samostalni cinilac zbivanja (odgovoran prvenstveno biracima), tok promena bice i snazniji i uspesniji.
Mali su, nazalost, izgledi preobrazaja »stare« vlasti i njenih pristalica. Pokazalo se, ipak, da je njena podloga trosna, sila ogranicena, a junastvo jadno kada se suoci sa snagom gradjana i drustva. Ni na toj strani nije iskljucena bas svaka promena.
Pobeda na glasanju, daleko veca nego 1996. godine, i spremnost gradjana da brane svoje glasove, takodje veca nego 1996/97. godine, toliko su uverljive da je tesko poverovati da sve to neko, ili nesto, moze da upropasti, mada ni to ne treba sasvim iskljuciti, kao najgoru mogucnost.