U burnim danima predizborne kampanje za izbore, uistinu pune neizvesnosti – kada svi govore – rec nase Crkve, pa i samog patrijarha srpskog g. Pavla se i ocekivala. Progovorio je patrijarh 4. septembra o izborima, uputio je mnogo razumnih reci kakve su i potrebne u vremenima kada se strah i nada bore za mesto pod sumornim suncem zemlje koja vise od deset godina ne uspeva da izadje iz crne senke. Izbori – kazao je srpski patrijarh – treba da budu »pravedni, posteni, slobodni i priznati od svih«. Zabrinuti patrijarh pominje i »crne slutnje« u vezi sa razvojem dogadjaja u Crnoj Gori jer postoji opasnost »od rodovske i plemenske psihologije«. Svet se ujedinjuje, postaje »globalno selo« – i to je Njegova svetost naglasila – a na Balkanu se odvija drama razjedinjavanja, traje agonija mrznje i nasilja svake vrste.
Pa ipak – u izjavi Njegove svetosti nema neceg sto se ocekivalo, u sta su polagane velike nade upravo u vezi sa Crkvom.
Proslo je deset dana otkako je kidnapovan g. Stambolic, nekadasnji predsednik RS, niko nista ne zna o njemu – oni koji sigurno znaju cute – a o tome niceg nema ni u apelu patrijarha srpskog. Ovaj sramni cin je zasluzio da se i Crkva oglasi povodom sudbine coveka i javnog delatnika nesumnjivog ugleda. Crkva je za to imala i posebne razloge. Naime, u vreme dok je g. I. Stambolic bio ustavni predsednik RS odnosi izmedju drzave i Crkve bili su odlicni i iz dana u dan su belezili znacajan uspon. Crkva je izlazila iz »senke« u koju je bila naterana, osvajala je svoj normalan prostor u drustvu i predsednik je zaista za to i licno zasluzan. To su mu priznanje odali i blazene uspomene patrijarh German i sadasnji g. Pavle. A to vreme nije bilo nimalo lagodno – i u Crkvi su se javljali, u nekim njenim delovima, prvi i otrovni proplamsaji nacionalizma koji nas je dovde doveo. Imao je g. Stambolic i znanja i razumevanja za Crkvu, za pravoslavlje u celini. I danas se pamti – a svojevremeno je to bila prava senzacija – zdravica koju je u svojstvu sefa drzave uputio vaseljenskom patrijarhu Dimitriju, za vreme njegove kanonske vizitacije pomesnim crkvama i pravoslavnim zemljama. Novine su zabelezile bile da je vaseljenski patrijarh bio dirnut tom zdravicom, kakvu odavno nije cuo na svojim putovanjima. 
Ovo sadasnje cutanje je propust ili jos i nesto gore – cutanje u trenucima kada treba ne samo govoriti vec s krova vikati.