Kako se blizi dan izbora tako raste represija rezima prema neistomisljenicima. Srbija sve vise pocinje da lici na Pinoceov Cile. Nestao je bez traga nekadasnji predsednik Srbije, Ivan Stambolic. Policija brutalno prebija aktiviste Otpora u Vladicinom Hanu. Hapsenja i otvaranje kriminalnih dosijea otporasa, medju kojima i maloletnika, ne prestaju. Policija pritvara i glumce, Goricu Popovic i Nikolu Djuricka, koji su u okviru akcije ujedinjenih NVO »Vreme je!« i »Izlaz 2000« delili u Ubu letke kojima se gradjani pozivaju da izadju na izbore. Vlast se nije libila ni od diplomatskih skandala, pa prakticno sa prijema grckog ministra spoljnih poslova Jorgosa Papandreua u zatvor odvodi cetvoricu aktivista Otpora. Upadi u sediste Otpora i CeSID-a, kao »eksponenata NATO«, postali su uobicajeni.
Moglo bi se reci da vlast, suocena sa neocekivanim rastom popularnosti DOS-a i njegovog predsednickog kandidata Vojislava Kostunice, nema drugog odgovora osim – brutalne sile. Kada je pred registrovanje kandidata za predsednika savezne drzave Gorica Gajevic trijumfalno izjavila da je SPS–JUL koalicija prikupila blizu milion i 600 hiljada potpisa za Slobodana Milosevica, odmah je lansirana i sledeca recenica koju su, potom, papagajski ponavljali svi funkcioneri rezima: Narod je plebiscitarno za Milosevica, tako da izbori nisu ni potrebni.
Da li ce izbora uopste biti?
Niko nema pouzdan odgovor na ovo pitanje. U opozicionom taboru vlada pobednicki duh, ali se i ne skriva strah da ce, mozda, »stari lisac Milosevic iz svoje torbe u poslednjem trenutku izvuci neko iznenadjenje« (Jens Rojter, nemacki ekspert za Balkan). Dok oba opoziciona predsednicka kandidata spartaju Srbijom, Milosevic se, po obicaju, ne oglasava. Zato to obilato radi njegova supruga, prva na listi SPS–JUL koalicije u Pozarevcu, cija su javna istupanja apsolutni rekorder u do zla boga navijackim informativnim emisijama RTS-a. Ona u prepoznatljivom stilu demonizuje opoziciju kao puko orudje svetskog Satane, NATO-a, tacnije USA, Washington DC. Opozicija je za M. Markovic zapravo vestica iz bajke o Snezani i sedam patuljaka, koja nudi otrovnu NATO jabuku narodu! Da li su to vladajuci izgubili orijentaciju, pa birace vide kao malu decu koju plase bajkama o otrovnim jabukama sa Zapada?
Ono sto svakako zabrinjava jeste ocita namera rezima da umesto politicke vodi policijsku kampanju pred, tokom i posle izbora. To, zapravo, unapred njihov ishod lisava legitimnosti, ali reklo bi se da je rezim vec duboko usao u fazu kada mu ni do privida legitimnosti nije previse stalo. Aktivisti vladajuce »levice«, od vrha do mesnih organizacija, dobili su zadatak – izbore dobiti po svaku cenu. Nevolja je u tome sto, prema nalazima strucnjaka za izbore, da bi ovoga puta »dobili« izbore, moraju da ukradu vise od 700 000 glasova, a to moze da bude, kako rece Dragor Hiber, clan Savezne izborne komisije iz DOS-a, »tako veliki zalogaj da se mogu zadaviti«.
Verovatno se zato poslednjih dana iz DOS-a stalno ponavlja poruka: ne nasedati na provokacije. Rezim, reklo bi se, sve groznicavijom proizvodnjom ekscesa, upotrebom brutalne sile na svakom koraku, radi na dva razboja – stvara nepodnosljivu atmosferu straha, verujuci da ce tako lakse izmanipulisati izbore, ali mozda i priprema izgovor za uvodjenje vanrednog stanja, a onda su svaki izbori suvisni. Dani koji su pred nama dace odgovor na ova pitanja.