Onomad je, kako nas obavestavaju mediji, jedna zena iz reda za ulje i secer u Novom Sadu nasrnula kisobranom na novinarku koja je zelela sa njom da razgovara; cak se toliko razgoropadila da je pocela da je psuje i bije. Svakako, nije prijatno kada nekome »stajete na muku«, pa bi se mogao razumeti jed pomenute zene. Nije iskljuceno ni da je rec o istinskom »patrioti« koji se ponosi sto mu »drzava« ipak, kako-tako, obezbedjuje nuzne namirnice, pa je, naprosto, nervira onaj ko bi od toga pravio neki javni problem. Buduci, pak, da nije bez osnova ni tvrdnja da su u redovima i oni koji preprodaju kupljene namirnice, bilo bi nezgodno da se »nadju u novinama«.
Dogadjaj o kojem je ovde rec, medjutim, podstice i na ozbiljnije razmisljanje o raznim posledicama oskudice i siromastva i o razlicitim oblicima ponasanja ojadjenih ljudi. Nije, naime, nepoznato da je sirotinja cesto bila na strani despotske i diktatorske vlasti i da su se izjalovile razne nade u njenu prevratnicku i progresivnu ulogu. Zasto bismo bas mi bili izuzetak, opet?
Uostalom, ma koliko bili skepticni prema ulozi UN, ne mozemo ignorisati cinjenicu da je na nedavnom Milenijumskom samitu siromastvo bilo jedna od glavnih tema, i bice jos dugo. Jad i jed, ocigledno, nisu samo stvari za sentimentalno jadikovanje vec i za brigu o tome kako da ih bude sto manje i, dabome, kako parirati iracionalnom izrazavanju jada i jeda.