| Sta
citate
»Kriza i
obnova prava«
Centar za unapredjivanje
pravnih studija, Beograd, 1999. Redaktor
dr Zoran Ivosevic
(Zbornik radova sa istoimenog skupa
odrzanog u Beogradu
6. marta 1999. godine)
Formalne anomalije u pravnom sistemu
Srbije i SR Jugoslavije materijalizovane u neuskladjenosti Ustava Srbije
sa Ustavom SRJ, u protivurecnostima unutar samih ustava, koliziji saveznih
zakona sa saveznim ustavom, odnosno republickih zakona sa republickim ustavima,
velikoj diskrepanciji izmedju propisanih pravnih normi i stepena njihove
realizacije u praksi, daju haoticnu sliku stanja naseg pravnog poretka.
Te cinjenice nagnale su nase vrhunske pravnike da naucno, objektivno, ideoloski
i partijski neoptereceno, iznesu svoj sud o opstoj krizi prava u nasoj
zemlji, prevashodno u Srbiji, kao i da pokrenu sa mrtve tacke nase pravosudje
i privedu ga evropskim, civilizacijskim standardima pravne kulture.
U knjizi su zastupljena izlaganja
Danila Baste, Vojislava Kostunice, Slobodana Vucetica, Marijane Pajvancic,
Jovice Trkulje, Zivke Vasilevske, Vladimira Vodinelica, Milosa Zivkovica,
Zorana R. Tomica, Vide Cok, Vide Petrovic-Skero, Dejana Popovica, Stanka
Pihlera, Momcila Grubaca, Stevana Lilica, Nebojse Sarkica, Slobodana Beljanskog
i Zorana Ivosevica.
Autori, naravno, nisu mogli dati
potpune i konacne odgovore na problem krize prava u jugoslovenskom drustvu,
jer je fenomenologija pravne krize izuzetno raznolika i razudjena; ta vrsta
krize za razliku od nekih drugih (ekonomska, politicka, socijalna) teze
je odrediv pojam i ona pre svega predstavlja samo pogodno misaono orudje
u rukama pravnika da daju opis, zapravo neku vrstu dijagnoze obolelog pravnog
poretka u nas. Tu dijagnozu su autori, svaki u svom segmentu izlaganja,
u temi koju problematizuju, postavili vrlo tacno, sa nepogresivim (pr)ocenama
bilo da govore o tome sta je neustavno u saveznom Ustavu ili u Ustavu Srbije
(Kostunica i Vucetic), u izbornom zakonodavstvu (Pajvancic), zakonima o
udruzivanju gradjana (Vasilevska), Zakonu o javnom informisanju (Vodinelic),
propisima o frekvencijama (Zivkovic), Zakonu o univerzitetu (Tomic), o
drzavljanstvu (Cok), o prometu nepokretnosti (Petrovic-Skero), poreskim
zakonima (Popovic), kaznenim i kazneno-procesnim zakonima (Pihler i Grubac),
zakonima o organizaciji i radu uprave (Lilic), Zakonu o sudovima (Sarkic),
Zakonu o advokaturi (Beljanski) ili zakonima o radnim odnosima (Ivosevic).
Tu nepogresivost, uz nesumnjivu strucnost autora, valja, bez sumnje, pripisati
izuzetnoj ostrini krize prava, odnosno njenoj patologiji koja je postala
ne samo duboka vec i sveobuhvatna. Ona danas, volens-nolens, zadire
u sve oblasti zivota i postaje kocnica slobodama ljudi i napretku drustva
u celini.
Nepravna drzava, odnosno prevlast izvrsne
vlasti u odnosu na sudsku, tacnije, politicka instrumentalizacija pravnih
normi, ne samo da je generator pravne krize, vec i krize drzave i drustva
u celini. Pravo je ponizeno, pravni sistem je unisten, uzvikuju manje-vise
svi pravnici, ali su ucesnici ovog skupa teorijski jasno obrazlozili svojevrsnu
primitivizaciju prava, decivilizaciju pravnog poretka u celini. Tu se ne
radi o pojedinim i uzgrednim nejasnocama, pravnim zamrsenostima, neuskladjenostima
kakve srecemo gotovo u svakoj zemlji ma kog civilizovanog pravnog kruga;
naprotiv, kod nas je rec o svesnom pravnom galimatijasu kao odlici totalitarnog
sistema vladavine koji negira svaku vrstu individualne slobode. A pravno
nezasticen pojedinac nije slobodan covek u ma kojem vidu, bio on toga svestan
ili ne. Izlaganja sa ovog skupa pretocena u vrednu i kvalitetnu knjigu
shvatamo, pre svega, kao pokusaj da se napravi inventar svih vidova i oblika
u kojima se ispoljava kriza prava, koja tako neposredno utice na nase zivote.
Pravo je tako, nazalost, postalo nauka koja srpskim vlastodrscima pokazuje
do koje mere nekaznjeno mogu narusavati pravdu, a da ne naude svojim interesima.
Obnova prava ce zahtevati ne samo
nove drustvene okolnosti u kojima ce izvrsna vlast biti vracena na svoj
prirodni kolosek, vec i svojevrsnu edukaciju mladih narastaja da je samo
iustitia regnorum fundamentum, a da je dobro uredjen pravni poredak
moguc iskljucivo na pouzdanom temelju koji se zove ustav kao osnovni akt
konstituisanja svake pravne zajednice i svekolikog prava. I dakako na njegovom
striktnom postovanju.
Z. M.
|
