Zbivanja u Crkvi i oko nje ponovo pune novinske stupce i, umesto da bude obrnuto – sve je vise nagadjanja. Nesto se navodno zbiva »iza kulisa Sabora«, pominju se sukobi struja pa cak i raskol, ali malo ko preciznije navodi o cemu se zapravo radi. Malo ko zaviruje dublje ispod zbivanja, a jos manje se neko osvrce na minulu deceniju, kada je sve i zapocelo. Novoimenovana ministarka vera gdja Milicevic ni reci ne govori o svojim namerama, kako bi to bilo red, a kada su novine zabelezile da ce joj neka vrsta zamenika biti milesevski vladika Filaret, mnogi su u strahu poceli pomisljati kako se iz senke proslosti vracaju pop Korosec ili prota Smiljanic. Odnosi izmedju drzave i Crkve prolaze kroz povremene krize – o cemu smo dosta pisali – i nikako nece biti dobro ako se budu uredjivali po starom receptu. Skoro niko se ne osvrce na neke znakove, a oni su pred nama punih deset godina – nije tajna da je Milosevicev rezim imao, osim pesnika i akademika, i svoje dvorske teologe. Setimo se samo famoznog zbornika iz 1996. Jagnje Bozje u kojem su neki kaludjeri bili izlozili ne samo svoju »teologiju rata« nego i svoje ratne ciljeve sa svim politicko-strateskim i vojnim operativno-taktickim detaljima. Zaboravlja se, medjutim, i ono najvaznije – nije u krizi ni u senci proslosti cela Crkva vec neki delovi jerarhije koji se u svetu koji se menja anahrono opiru svakom napretku.
Ima, istina, i dogadjaja oko kojih ne bi trebalo da bude nagadjanja, ali i oni kombinovani sa dnevnom politikom nisu mnogo jasni.
U odnosima izmedju SPC i MPC ima pomaka, u manastiru Kalenic su zapoceli razgovori koji – prema onom sto se zna – obecavaju. Ne zna se istina o kakvoj se »tajnoj crkvenoj misiji« radi, koja je stigla iz Atine, kao sto se ne zna mnogo o poseti makedonskog premijera Lj. Georgijevskog Carigradu, ali mnogo sta govori da ce spor iz 1967. biti srecno okoncan, na dobro i Crkve i drzava i citavog regiona. 
Mnogo su komplikovanija zbivanja u Crnoj Gori. »Patrijarh i Sinod su zabrinuti« – naglasava mitropolit Amfilohije u listu Danas 16. jula 2000. – »zbog Djukanovicevog ponasanja«. Zabrinut je mitropolit, i s razlogom, ali da svi u Sinodu ne misle kao on nije ni za koga tajna. Nije Djukanovic neki nacionalista i separatista, vec neko ko makar pokusava da sacuva ono sto se od zajednicke drzave jos sacuvati moze. Zbivanja u Njegusima u vezi sa preuzimanjem hramova, intervencija policije, zaista su zabrinjavajuci znaci. Nakon Djukanovicevog pokajanja u Cavtatu crnogorski mitropolit Amfilohije je izjavio – Danas 3. jula 2000. – nesto sto je stvari jos vise iskomplikovalo – »Ne mozes ti da mu oprostis, ako se on ne kaje, ne mozes za njegovo nepocinstvo da primas njegovu krivicu«. Nije nimalo ugodno uciti mitropolita jevandjelju – a uvazenom Amfilohiju nije prvi put da zaboravi na jevandjelje – ali je jos manje ugodno preskociti ono mesto – u Matej 18. 21–22. – kada sam Petar pita Isusa koliko puta treba da prastamo, a Isus mu jasno kaze – »I rece njemu Isus: ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset«. I upravo u vezi s ovakvim problemima sporo se izlazi iz senke proslosti.