Dogadjanja
Nasilje kao metod
ocuvanja vlasti
Uoci septembarskih izbora nasilje
je intenzivirano i prosireno na razne oblasti zivota: pravosudje, medije,
politicke stranke, sport, nevladine organizacije, udruzenja gradjana...
Samo u toku jula i avgusta uhapseno
je, privodjeno i maltretirano blizu dve stotine mladih ljudi, uglavnom
clanova organizacije Otpor (od januara do kraja jula cak preko sedam stotina!).
U petak, 25. avgusta, u pô bela dana otet je Ivan Stambolic. Brutalnih
hapsenja, prebijanja i prekrsajnih kazni nisu bili postedjeni ni aktivisti
legalnih politickih stranaka, takmaca vladajucoj koaliciji na predstojecim
izborima, sto potvrdjuje resenost rezima da zastrasi ne samo protivnike
vec i biracko telo.
Vlast pokusava da politicki disciplinuje
i sudstvo, odnosno da svoje izvrsne funkcije prosiri i na tu oblast. Julski
ustavni udar predsednika Milosevica bio je moguc samo zato sto je izvrseno
nasilje nad pravnom normom, sto je izvrsna vlast preuzela ingerencije sudske,
pri cemu je pravo postalo nepravo. Sudije koje su se tome usprotivile bile
su po kratkom postupku razresene. Tako je Skupstina Srbije smenila sledece
»neposlusnike«: Leposavu Karamarkovic, sudiju Vrhovnog suda
Srbije, Jelisavetu Vasilic, sudiju Viseg privrednog suda, Vidu Petrovic-Skero,
Radmilu Dragicevic-Dicic, Ivana Bajazita, Dusana Slijepcevica, Nedu Antonic,
Gorana Cavlinu, Ravijojlu Kastratovic, sudije Okruznog suda u Beogradu,
Gordanu Mihajlovic, Mirjanu Pavlovic i Sanju Lekic, sudije Drugog opstinskog
suda, kao i Vlastimira Jankovica, sudiju Petog opstinskog suda u Beogradu.
Sudije se terete za pripadnost »politickim
organizacijama« i »iskazivanje simpatija za organizaciju Otpor«.
Pri tom je, medjutim, savrseno jasno da se rezim pribojava Drustva sudija
Srbije, strukovne organizacije koja se zalaze za politicku neutralnost
sudija, za striktnu primenu prava i za profesionalizam u radu, a protiv
poslusnosti bilo kojoj vlasti.
Nedavna prekrsajna kazna izrecena
dnevnom listu Danas od 340 000 dinara samo je vrh ledenog brega
kaznjavanja medija, nastalog 20. oktobra 1998. godine kada je donet famozni
Zakon o javnom informisanju. Naime, na dosad odrzanih 68 prekrsajnih pretresa,
kaznjeno je 36 medija sa ukupno 30 885 000 dinara! U strukturi kaznjenih
medija nezavisni cine 89 odsto (32 novine, agencije i radio i TV stanice),
dok samo 11% (odnosno 4 medija) cine oni prorezimski orijentisani. Finansijski
izrazeno, to izgleda jos nesrazmernije: nezavisni mediji morali su da plate
ukupno 30 348 500 dinara, a rezimski samo 536 500, sto u relativnim brojevima
daje odnos 98,26% prema 1,74%! Zanimljivo je da je Zakon o informisanju
intenzivno primenjivan tokom maja (sest presuda) i juna (pet), dok se u
julu i avgustu samo po jednom posezalo u kase nezavisnih medija. Tokom
ova dva meseca, medjutim, primenjivane su druge metode: ometanje programa,
pretnje kaznama i oduzimanjem frekvencija i verbalni pozivi na linc zbog
»nepatriotskog izvestavanja«.
Ni sport nije bio postedjen predizbornog
nasilja rezima. Pokusaj nelegalnog, »po partijskoj liniji«
smenjivanja predsednika FSJ Miljana Miljanica od strane beogradske podruznice
JUL-a svedoci o grubom mesanju politike u sport nezavisno od cinjenice
da rukovodstvo FSJ zaista nije ispunilo ocekivanja ljubitelja fudbala.
Gledaoci na fudbalskim stadionima jasno i nedvosmisleno izrazavaju nezadovoljstvo
politikom rezima, a ovaj, pak, upotrebljava policiju i najgrublju fizicku
silu da spreci »uvredljivo pevanje navijaca«. FK Crvena zvezda
je, uoci utakmice sa Dinamom iz Kijeva, u tom smislu dobio jasno upozorenje
vlasti da se antirezimsko navijanje »delija« nece tolerisati!
I upravo se rezim koji vodi antievropsku politiku pozvao na Evropu: »UEFA«,
kazu nasi vlastodrsci, »nece dozvoliti mesanje politike u sport«.
O tempora, o mores!
Zlatoje Martinov
|