Uoci septembarskih izbora nasilje je intenzivirano i prosireno na razne oblasti zivota: pravosudje, medije, politicke stranke, sport, nevladine organizacije, udruzenja gradjana...
Samo u toku jula i avgusta uhapseno je, privodjeno i maltretirano blizu dve stotine mladih ljudi, uglavnom clanova organizacije Otpor (od januara do kraja jula cak preko sedam stotina!). U petak, 25. avgusta, u pô bela dana otet je Ivan Stambolic. Brutalnih hapsenja, prebijanja i prekrsajnih kazni nisu bili postedjeni ni aktivisti legalnih politickih stranaka, takmaca vladajucoj koaliciji na predstojecim izborima, sto potvrdjuje resenost rezima da zastrasi ne samo protivnike vec i biracko telo.
Vlast pokusava da politicki disciplinuje i sudstvo, odnosno da svoje izvrsne funkcije prosiri i na tu oblast. Julski ustavni udar predsednika Milosevica bio je moguc samo zato sto je izvrseno nasilje nad pravnom normom, sto je izvrsna vlast preuzela ingerencije sudske, pri cemu je pravo postalo nepravo. Sudije koje su se tome usprotivile bile su po kratkom postupku razresene. Tako je Skupstina Srbije smenila sledece »neposlusnike«: Leposavu Karamarkovic, sudiju Vrhovnog suda Srbije, Jelisavetu Vasilic, sudiju Viseg privrednog suda, Vidu Petrovic-Skero, Radmilu Dragicevic-Dicic, Ivana Bajazita, Dusana Slijepcevica, Nedu Antonic, Gorana Cavlinu, Ravijojlu Kastratovic, sudije Okruznog suda u Beogradu, Gordanu Mihajlovic, Mirjanu Pavlovic i Sanju Lekic, sudije Drugog opstinskog suda, kao i Vlastimira Jankovica, sudiju Petog opstinskog suda u Beogradu.
Sudije se terete za pripadnost »politickim organizacijama« i »iskazivanje simpatija za organizaciju Otpor«. Pri tom je, medjutim, savrseno jasno da se rezim pribojava Drustva sudija Srbije, strukovne organizacije koja se zalaze za politicku neutralnost sudija, za striktnu primenu prava i za profesionalizam u radu, a protiv poslusnosti bilo kojoj vlasti.
Nedavna prekrsajna kazna izrecena dnevnom listu Danas od 340 000 dinara samo je vrh ledenog brega kaznjavanja medija, nastalog 20. oktobra 1998. godine kada je donet famozni Zakon o javnom informisanju. Naime, na dosad odrzanih 68 prekrsajnih pretresa, kaznjeno je 36 medija sa ukupno 30 885 000 dinara! U strukturi kaznjenih medija nezavisni cine 89 odsto (32 novine, agencije i radio i TV stanice), dok samo 11% (odnosno 4 medija) cine oni prorezimski orijentisani. Finansijski izrazeno, to izgleda jos nesrazmernije: nezavisni mediji morali su da plate ukupno 30 348 500 dinara, a rezimski samo 536 500, sto u relativnim brojevima daje odnos 98,26% prema 1,74%! Zanimljivo je da je Zakon o informisanju intenzivno primenjivan tokom maja (sest presuda) i juna (pet), dok se u julu i avgustu samo po jednom posezalo u kase nezavisnih medija. Tokom ova dva meseca, medjutim, primenjivane su druge metode: ometanje programa, pretnje kaznama i oduzimanjem frekvencija i verbalni pozivi na linc zbog »nepatriotskog izvestavanja«.
Ni sport nije bio postedjen predizbornog nasilja rezima. Pokusaj nelegalnog, »po partijskoj liniji« smenjivanja predsednika FSJ Miljana Miljanica od strane beogradske podruznice JUL-a svedoci o grubom mesanju politike u sport nezavisno od cinjenice da rukovodstvo FSJ zaista nije ispunilo ocekivanja ljubitelja fudbala. Gledaoci na fudbalskim stadionima jasno i nedvosmisleno izrazavaju nezadovoljstvo politikom rezima, a ovaj, pak, upotrebljava policiju i najgrublju fizicku silu da spreci »uvredljivo pevanje navijaca«. FK Crvena zvezda je, uoci utakmice sa Dinamom iz Kijeva, u tom smislu dobio jasno upozorenje vlasti da se antirezimsko navijanje »delija« nece tolerisati! I upravo se rezim koji vodi antievropsku politiku pozvao na Evropu: »UEFA«, kazu nasi vlastodrsci, »nece dozvoliti mesanje politike u sport«. O tempora, o mores!