Dogadjanja
Devizni krug dinarom
Da bi vratila stedisama deo nelegalno uzetih para drzava
je na sest meseci promenila kurs valute
Pocetkom decenije drzava je sa stednih uloga gradjana uzela 6,5 milijardi
maraka, bez njihove dozvole. Nijednom od vlasnika 3,3 miliona deviznih
knjizica niko se nije izvinio zbog pljacke, niti uputio saucesce rodbini
(ako su je imali) preminulih 700 000 stedisa. Prezivelima, a prema podacima
Udruzenja deviznih stedisa Srbije, oko 80 odsto njih stariji su od 80 godina,
drzava je odlucila da vrati nesto vise od polovine novca koji im je otela.
Saveznim Zakonom o izmirenju obaveza po osnovu stare devizne stednje gradjana
(iz 1998) Srbija je obecala da ce do 2011. godine isplatiti vlasnicima
deviznih knjizica 3,61 milijardu DEM. Isplata prve rate u iznosu od 150
maraka pocela je u junu, a s njom su u javnost krenuli i mastoviti modeli,
poneki krajnje morbidni, za namirenje drzavnog duga. Tako je prva dama
srpskog bankarstva Borka Vucic predlozila da se ostarelim i osiromasenim
stedisama umesto deviza ponudi »tajm sering«, aranzman od sedam
dana letovanja godisnje u banjama i na planinama, sa rokom koriscenja od
sto godina. Od drugih neozbiljnih ideja za sada je glatko prosla ona o
privremenoj, nezvanicnoj devalvaciji dinara.
Specijalno za isplatu devizne stednje novoformirani Savet jedinstvenog
trzista i Upravni odbor Udruzenja banaka Jugoslavije, a na predlog Savezne
vlade, podigli su vrednost DEM sa zvanicnih sest na 20 dinara. Novi kurs
obelodanio je guverner NBJ Dusan Vlatkovic, a vazi od 27. maja pa narednih
sest meseci. Monetarne vlasti su tako namamile stedise da za svojih 150
DEM uzmu 3000 dinara, a onima koji su zapeli za cvrstu valutu u julu su
ponudile – zlatnike. Banke su narucile i dobile od NBJ oko 8500 zlatnika,
svaki navodno vredan nesto vise od 150 DEM, taman koliko za mamac lakomima
koji bi nesto da ucare. Stedise ova ponuda, izgleda, nije impresionirala,
vecina i dalje hoce pare, i to devizne. U bankama, medjutim, nema ni dovoljno
dinara, ali dok ih ima, preporucuje Branko Radulovic, clan Grupe 17, »uzmite
sta se daje, jer s drzavom se nikad ne zna«. U prvoj polovini godine
spoljno-trgovinski deficit bio je veci od dve milijarde maraka, a dug inostranstvu
po glavi stanovnika narastao je na oko 2400 DEM. Prema proceni Radulovica,
priliv od izvoza u drugom polugodistu nece biti veci od 75 miliona maraka,
a za prvi devizni paket stedisama drzava treba da plati 183 miliona DEM.
Buduci da je rezim uskratio izvozno-uvozne dozvole preduzecima sa »bele
liste« Evropske unije, dakle upravo onima koja mogu da posluju sa
zemljama teskih valuta, malo je verovatno da ce drzava prikupiti devize
za vracanje duga stedisama.
Da bi u jeftinoj prici o »stednji koju jemci drzava« sto jeftinije
prosla, savezna administracija je smislila devizne obveznice kojima ce
ojadjeni gradjani moci da kupe poslovni prostor, stanove i zemljiste u
drustvenoj svojini, da plate lecenja i sahrane, kupe akcije preduzeca i
banaka ili plate porez. Kako je najavljeno u Sluzbenom listu SRJ,
prva emisija obveznica u iznosu od 5,85 milijardi maraka pojavila bi se
1. januara iduce godine. Oni koji su voljni da kupuju pomenuto moci ce
odmah da ih potrose, a za sklone kesu dospece prve rate za isplatu deviza
bice 1. januar 2005. godine. Te, za sada virtuelne obveznice, vec su utemeljene
kao sredstvo placanja Zakonom o prodaji nepokretnosti u drzavnoj svojini
radi izmirenja obaveza Republike Srbije po osnovu devizne stednje gradjana
i zajma za privredni razvoj u Republici Srbiji. Ovaj akt rogobatnog naziva
na snazi je od 25. jula i nudi zakupcima poslovnog prostora da ga otkupe
po astronomskim cenama. U Beogradu od 1600 do 4000 DEM po kvadratnom metru,
a u drugim gradovima i opstinama za maksimalno 2800 maraka po kvadratu.
U odnosu na cene lokala koje je drzava ponudila na prodaju u januaru, sada
je namaknula jos 62 odsto. I ostalo u ovom zakonu mirise na »iskoristi
priliku«, a pogotovo obaveza da se najmanje 20, a najvise 80 odsto
cene nekretnina drzavi plati u deviznim obveznicama. Celu sumu kupci ce
morati da daju 30 dana po zakljucenju ugovora sa drzavom, pride 500 dinara
za njene troskove u ovoj transakciji. Rok za podnosenje zahteva za kupovinu
je sest meseci, sto znaci da bi ona mogla da se obavi samo u poslednjem
trenutku, kad u januaru budu stampane devizne obveznice za tu svrhu. Treba
verovati da je drzava tako poklonila vreme stedisama, da se priberu od
soka od cene ponudjenih dobara i sracunaju da li im se isplati da rizikuju
nov dil s rezimom ili sacekaju da im kad-tad vrati opljackanu stednju.
Ponudu da »ipak nesto rade« do stampanja obveznica izneli su
bankari, podsecajuci da Zakon o deviznom poslovanju dozvoljava prenos vlasnistva
stare devizne stednje sa jednog lica na drugo. Vlasnici knjizica i zakupci
lokala, dakle, imaju pola godine vremena da naprave novo kupoprodajno trziste
nepostojecih deviza. Odnosno, da nesto s nadom rade dok traju pripreme
za izbore.
Zoja Jovanov
|