Dogadjanja
Reagovanja Crne Gore na promene saveznog Ustava
Ubijanje trece Jugoslavije
Republicki parlament je 7. jula doneo Rezoluciju o
zastiti prava i interesa Crne Gore i njenih gradjana u kojoj se kaze da
ta republika ne priznaje nijednu odluku koja je usvojena bez ucesca njenih
legitimnih predstavnika
Promenama saveznog Ustava bez pitanja i iza ledja zvanicne Crne Gore
sustinski je prestala da postoji treca Jugoslavija kao zajednica ravnopravnih
republika Srbije i Crne Gore. Usvojenim amandmanima Crna Gora je definitivno
izgubila svaku mogucnost da utice na izbor predsednika SRJ, na odluke koje
donose savezni parlament i svi drugi savezni organi.
Poslanici Veca republika i Veca gradjana Savezne skupstine 6. jula
su dvotrecinskom vecinom usvojili, a zatim odmah i proglasili amandmane
na Ustav SRJ. U vecernjim satima 7. jula pocelo je zasedanje Skupstine
Crne Gore, koje je trajalo oko osam casova u vrlo napetoj i mucnoj atmosferi.
Oko tri sata ujutro 8. jula parlament je vecinom glasova usvojio Rezoluciju
o zastiti prava i interesa Republike Crne Gore i njenih gradjana u kojoj
se kaze da ta republika ne priznaje nijedan akt usvojen bez njenih legitimnih
predstavnika. Za Rezoluciju je glasalo 36 poslanika, protiv 18, dok je
11 poslanika SNP na celu sa potpredsednikom Predragom Bulatovicem pre glasanja
napustilo salu.
Ponasanje poslanika SNP povodom promena saveznog Ustava pokazalo je
da u toj stranci izgleda postoji duboki raskol. Tako pripadnici tzv. podgorickog
krila nisu ni na ovoj sednici Skupstine diskutovali, ni glasali, dok su
oni iz tzv. beogradskog krila bili glasni i jasni. Tako je Zoran Zizic
tvrdio da su izmene Ustava »iznudjen potez za jacanje savezne drzave
i odbrambeni gest da se sacuva SRJ od onih ciji je osnovni cilj rusenje
Jugoslavije. Vise se ne mogu blokirati funkcije savezne drzave i zato se
ljute gospoda iz vladajuce koalicije. Odgovorno tvrdim da nema unitarizacije«.
O promenama saveznog Ustava oglasili su se i pravosudni autoriteti Crne
Gore. Tako je Ratko Vukotic, predsednik Vrhovnog suda, ocenio da »Jugoslavija
kao federalna drzava vise ne postoji, da Crna Gora kao federalna jedinica
i gradjani Crne Gore kao ravnopravni gradjani u SRJ vise ne postoje kao
ustavna kategorija. Promjene Ustava SRJ su politicko i pravno nasilje.
Ovom pravu moramo odreci karakter prava«. A sudija Ustavnog suda
Blagota Mitric kaze da je promena saveznog Ustava mimo znanja i saglasnosti
jedne federalne jedinice politicki neozbiljna, a pravno neodrziva. »Iz
tih promjena za Crnu Goru proisticu dvije pogubne cinjenice. Prva je da
kandidat iz Crne Gore nikad ne moze biti izabran za predsjednika savezne
drzave, cime se direktno rusi clan 97 Ustava SRJ. Druga je sto vise ne
postoji ustavna mogucnost da se zastiti ravnopravnost Crne Gore sa Srbijom,
jer Vijece republika vise to nije, vec vijece stranaka ciji politicki programi
i ideologije ne mogu garantovati ravnopravan status Crne Gore. Naprotiv.«
Crnogorski predsednik Milo Djukanovic je na redovnoj konferenciji za
stampu 10. jula u Podgorici rekao: »Mi smo ozbiljna drzava koja ce,
dok je u zajednici, sama propisivati nacin izbora za svoje predstavnike
u gornji dom zajednickog parlamenta. Kreatori ove ujdurme vjerovatno su
ocekivali da ce Crna Gora uljeteti u zamku ratnog scenarija, da ce reagovati
nervozno i ishitreno i dati beogradskom rezimu povoda da otpocne konacno
jos jedan ratni konflikt na ovim prostorima, putem kojih se vec deceniju
odrzava na vlasti. Umjesto toga su crnogorska vlada i parlament u redovnoj
proceduri i drzavnicki stalozeno predlozili i usvojili Rezoluciju o zastiti
prava i interesa Crne Gore«. On je istakao i da, obzirom da se Skupstina
opredelila da ne prihvati nijedan propis donesen na saveznom nivou bez
prisustva legitimnih predstavnika Crne Gore, ova republika sasvim sigurno
nece ucestvovati na saveznim izborima, ako budu odrzani pod uslovima koje
odredjuju amandmani na Ustav SRJ.
Djukanovic je rekao i da su mu do kraja jasni motivi jugoslovenskog
predsednika za potez koji je povukao, ali da zdrav politicki razum tesko
moze razumeti cime su se rukovodili »Milosevicevi Crnogorci«
bez kojih nije mogla da se izvede ta ustavna diverzija. »Akteri tog
dogadjaja odigrali su u nelegitimnoj Saveznoj skupstini drugi cin Podgoricke
skupstine, nakon koje je Crna Gora dvadesetih godina ovog vijeka izgubila
i svoje ime i svoju drzavnost.«
Jasna Kesic
|