Broj 242-243 | |
|
|
Zbivanja
U Sarajevu odrzan prvi sastanak Sarajevskog kolokvijuma o temi: »Subjekti i faktori promena na prostorima bivse Jugoslavije« Neophodnost demokratskih promena Hrvatska, Srbija, Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora kao zemlje Jugoistocne Evrope neposredno se suocavaju sa posledicama nedavnih ratova vodjenih na njihovim teritorijama i sa teretom tranzicije od totalitarizma ka demokratiji. Demokratske promene i ekonomske reforme su neminovne, premda mnogo toga jos stoji na putu. Ko su nosioci, koji su glavni cinioci tih promena i sta otezava njihovu brzu realizaciju, bila je tema dijaloga vodjenog 9. i 10. jula u Sarajevu izmedju predstavnika pet nezavisnih medija i strucnjaka za ovu oblast iz ovih zemalja, odnosno teritorija. Sarajevski kolokvijum su organizovali NRTV Studio 99 (Sarajevo), »Republika« (Beograd), »Novi list« (Rijeka), »Kosova sot« (Pristina) i »Monitor« (Podgorica) uz ucesce i podrsku francuske organizacije Liga za obrazovanje. Kolokvijum ce biti stalna institucija koja ce okupljati medije i gradjanske pokrete, a osnovni motiv njenog formiranja jeste neposredan i otvoren razgovor o procesima demokratskih promena u regiji Akteri i faktori demokratskih promena na politickom, ekonomskom, moralnom i intelektualnom planu jos nisu ozbiljnije definisani. U postkomunistickim zemljama Jugoistocne Evrope ne postoji grupisanje drustvenih slojeva i artikulisanje njihovih interesa sa jasnim ciljevima; taj posao je jos uvek u fazi istrazivanja, pa se cesto cini da mnoge politicke grupe tapkaju u mraku sopstvenih zabluda i da ce promene doci same po sebi. Nezavisni mediji, kao deo i odraz stvarnosti, cesto su konfuzni i pod velikom paskom rezima – sve su to pitanja od krucijalne vaznosti za preobrazaj celog regiona. Pakt o stabilnosti Jugoistocne Evrope cija je osnovna politicka filozofija »bice mi dobro ako mom susedu bude dobro« otvara mogucnost ukljucenja svih aktera promena. Ali, da bi se to postiglo potrebno je koordinisati taj rad, objediniti ga stvaranjem zajednickih standarda za celu regiju, bio je osnovni ton uvodnog izlaganja sarajevskog profesora dr Saliha Foca. Bice mi dobro kad mom susedu bude dobro On je predstavio politicku sliku Bosne i Hercegovine, ukazujuci ne samo
na ekonomske probleme i velike negativne posledice troipogodisnjeg rata,
vec i na slozenost kako politickih prilika tako i drustvene ustrojenosti.
Bosna i Hercegovina se jedva moze nazvati drzavom jer, s jedne strane,
imamo dva entiteta koja se ponasaju potpuno samostalno, a i unutar same
Federacije BiH imamo dalju feudalizaciju teritorije i vlasti na njima zahvaljujuci
kantonalnoj organizovanosti. Svaki je kanton drzava za sebe sa prevelikim
ovlascenjima, sto negativno utice na sagledavanje celovite slike o glavnoj
temi Kolokvijuma, naime, ko su subjekti promena. Iznoseci probleme
koje su proizveli politicki cinioci sa nacionalistickim predznakom, Salih
Foco je posebno naznacio da u Bosni i Hercegovini civilni pokreti imaju
presudan znacaj kada je rec o demokratskoj transformaciji.
Zanimljivost vezana za prvu sesiju Sarajevskog kolokvijuma bila
je ta da je citav tok dvodnevnog skupa direktno prenosila NRTV Studio 99,
jedna od najgledanijih televizija u glavnom gradu Bosne i Hercegovine.
Skup se, naime, odrzavao u samom studiju ove Televizije u Skenderiji. »Ovo
je jedinstven eksperiment«, rekao je na pocetku sastanka direktor
ove TV kuce i sam ucesnik u razgovoru Adil Kulenovic. »Zeleli smo
da nasim brojnim gledaocima pruzimo neposredan uvid u rad Kolokvijuma«.
Slicno vidjenje je imao i profesor Ekonomskog fakulteta u Pristini dr Rifat Bljaku koji kao osnovni subjekt demokratskih promena vidi tri politicke partije kosovskih Albanaca (Demokratski savez Kosova, Demokratska partija Kosova i Savez za buducnost Kosova) kao i Srpsko nacionalno vece, koje vodi »razumni i nacionalno tolerantni vladika Artemije«. Te snage kod Srba i kod Albanaca mogu Kosovo povesti putem prosperiteta i demokratije zapadnog tipa, smatra Bljaku. On je pozdravio ovaj dijalog ljudi slicnih politickih gledista i slicnih demokratskih nazora koji, iako dolaze iz ratom zavadjenih sredina bivse zajednicke drzave, pokusavaju da dodju do zajednickih resenja. Demistifikovati politiku Dr Nebojsa Popov, glavni urednik Republike, smatra da glavno pitanje na koje treba dati odgovor jeste: da li su promene moguce i, ako jesu, ko je ona osnovna drustvena snaga koja treba da iznese njihov teret, od kojih cinilaca to zavisi i kakva je uloga medija u svemu tome. On je objasnio da Republika pomno prati i registruje sve sto se dogadja ne samo na politickoj sceni Srbije i Crne Gore, vec i citavog regiona Jugoistocne Evrope, jer su i mediji, ukljuciv Republiku, zapravo drustveni akteri, a ne nemi posmatraci onoga sto se oko njih zbiva. Zadatak medija nije samo da prenesu vest, da serviraju informaciju, vec i da prepoznaju kljucne faktore i subjekte koji vode put promena, da demistifikuju politiku kao navodno nedodirljiv fenomen jedino sposoban i »zaduzen« za demokratske reforme. To je osnovni smisao postojanja i delovanja Republike, istakao je Popov i dodao da se i pristupilo organizovanju Sarajevskog kolokvijuma upravo zato sto mediji mogu odigrati znacajnu ulogu u otkrivanju i osvetljavanju onih drustvenih procesa i zbivanja kao sto su protesti gradjana, sto je bio slucaj u Srbiji 1996/97. posle izborne kradje glasova i koji traju sa vecim ili manjim intenzitetom i danas, a koji se cesto namerno zamagljuju i precutkuju. Nebojsa Popov je istakao izbornu smenu vlasti kao osnovni princip koji jos nije preovladao u svesti mnogih ljudi, narocito politicara vladajucih stranaka u mnogim drzavama bivse Jugoslavije. Ali, ohrabrujuci rezultati januarskih izbora u Hrvatskoj, lokalnih izbora u Bosni i Hercegovini, kao i analize i procena da bi tri cetvrtine gradjana Srbije u ovom trenutku glasalo za promene, a ne za rezim Slobodana Milosevica obavezuju na maksimalno pracenje svih zbivanja i ucestvovanje u njima, jer su i mediji deo sveukupne demokratske transformacije. Stepen unutrasnje demokratizacije Crne Gore profesor Podgorickog univerziteta dr Milan Popovic je ocenio nedovoljnim sa aspekta zahteva modernih politickih i ekonomskih tokova. Te promene su, prema njegovom misljenju, vise plod odrzavanja politickog statusa quo nego ozbiljne resenosti da se promene zaista dogode. Ipak, u poslednjih nekoliko godina u Crnoj Gori je napravljen veliki iskorak u tom pravcu, jer je vlast javno raskinula sa nekom vrstom boljsevickog kontinuiteta, iz cega su proizasli sukobi sa zvanicnim Beogradom cija je politika upravo suprotna. Kljuc resenja – unutrasnji dijalog Popovic smatra da je u Crnoj Gori situacija politicki veoma zapaljiva, da postoji dubok politicki, ali i drustveni raskol koji, u cilju mira i stabilnosti Crne Gore i citavog regiona Jugoistocne Evrope, valja prevazici sto pre. Njegovo vidjenje tog prevazilazenja jeste unutrasnji dogovor dve kljucne politicke snage: vladajuce Demokratske partije socijalista i opozicione Socijalisticke narodne partije. Medjunarodna zajednica vodi realpolitiku, ona je pragmaticna, ali to moze osim pozitivnih efekata imati i negativne, jer ta politika cesto nije preventivna, ona poseduje veliki broj nepoznanica kada je u pitanju drzavno-pravni status ove republike, a samim tim i kada je u pitanju mir na ovim prostorima. Ostaje, medjutim, nada da ce se otvoriti unutrasnji dijalog koji treba da bude osnova za izlazak iz politicke krize, a tek po njenom okoncanju moglo bi se govoriti o ozbiljnim drustvenim promenama i reformama u evropskom smislu reci. Popovic je istakao da kao glavne aktere promena vidi obe partije, pomirene i usmerene ka civilizacijskim procesima napretka. Verica Barac, predsednica Gradjanskog parlamenta Srbije, upoznala je skup sa istorijatom nastanka ove institucije. Ona je govorila o spontanom okupljanju gradjana Cacka, Leskovca, Nisa, nesto kasnije i mnogih drugih gradova u Srbiji koji su, zgrozeni NATO bombardovanjem, kao toboznjim sredstvom borbe protiv zla, ali i represijom Milosevicevog rezima za vreme tzv. ratnog stanja, ustali u odbranu svojih interesa. Gradjanski parlament je artikulisao to nezadovoljstvo, tu pobunu nezasticenih ljudi, nezasticenih od drzavnog terora s jedne i bombi NATO-a s druge strane. Gradjani znaju izvor svojih problema, ali smatraju da se na nasilje ne moze i ne sme odgovoriti nasiljem, istakla je Verica Barac. U podnozju demokratskih propileja Zlatoje Martinov, saradnik Republike, govorio je o izborima
kao glavnom putu demokratskih promena. Izbori su samo prvi korak ka demokratiji,
ne i sama demokratija. Kad jedna zemlja odrzi fer i stvarno slobodne izbore,
moze se reci da je tek u podnozju demokratskih propileja. Ali, to je pravi
i jedini put da se zakoraci i na same stepenice. U Srbiji do sada, nazalost,
nisu obezbedjeni slobodni i fer izbori sto dokazuju svi izvestaji medjunarodnih
posmatraca. Posto izborni proces nije bio pod javnom kontrolom nema ni
izborne transparentnosti koja je jedna od vaznih determinanti regularnosti
izbora, smatra Martinov. On je uspeh vladajuce partije, odnosno koalicije
vladajucih partija na svim do sada odrzanim izborima (osim, naravno, na
lokalnim iz 1996) doveo u vezu sa faktorima istorijskog nasledja i kulturno-antropoloskih
obrazaca na kojima se temelji srbijansko drustvo, ali i faktorom vladine
manipulacije tokom izbornog procesa u najsirem smislu te reci. Kada je
rec o akterima i faktorima promena, on je narocito apostrofirao deo apstinirajuceg
birackog tela od cak prosecno 35% koji neizlaskom na izbore izrazava svoje
nezadovoljstvo. To je validan indikator koji ukazuje da pored trecine glasova
koje je opozicija dobijala kad god je bila udruzena i kad je jasno artikulisala
svoj program i svoje ciljeve, ova trecina obezbedjuje sigurnu pobedu uprkos
ocekivanom procentu drzavne manipulacije. Ali, centralno pitanje ce biti
kako privoleti veci deo apstinencionog elektorata da bude nosilac politickih
promena. Mozda je resenje upravo u permanentnom radu i okupljanju oko Gradjanskog
parlamenta Srbije i drugih civilnih organizacija, dok nezavisni mediji
treba da svesrdno pomognu taj proces, sto uostalom Republika uveliko
radi, smatra Martinov.
Izgraditi javnost, ne javno mnenje Primeri hapsenja i fizickog nasilja nad alternativom, pre svega nad
u Srbiji vrlo popularnom studentskom organizacijom Otpor odraz je takve
intencije rezima. Ili primer nezavisnih sindikata koji su jedini pravi,
autenticni predstavnici radnistva jer su nastali ne nekom naredbom odozgo
nego upravo iz potrebe radnika da artikulisu svoj osnovni interes. Zato
se mora u okviru ovakvih diskusija mnogo vise racuna povesti o tim samoniklim
procesima, tim jezgrima buducih demokratskih reformi, nukleusima promena.
Ivanovic se posebno zalozio da u zajednicku izjavu Sarajevskog kolokvijuma
obavezno udje tacka koja bi jasno i nedvosmisleno formulisala rad na izgradnji
javnosti kao prostoru racionalnog dijaloga.
»Bio sam na brojnim okruglim stolovima, razgovorima, dijalozima,
kako u Bosni tako i u inostranstvu. Bio sam pregovarac u svim politickim
razgovorima o resenju bosanske krize, ucestvovao sam u Dejtonu na mirovnim
pregovorima, ali nigde nisam video ovakav konstruktivan prilaz temi«,
istakao je dr Ivo Komsic, predsednik Hrvatskog nacionalnog vijeca u Bosni
i Hercegovini, koji je aktivno radio na donosenju zavrsne izjave sa Sarajevskog
kolokvijuma.
Bojan al Pinto-Brkic, saradnik Republike, upozorio je da se mnogo govori o Milosevicu, kao da je za sve kriv iskljucivo on. On jeste kriv za mnogo toga, to nije sporno, istakao je Bojan al Pinto-Brkic, ali bi bilo veoma pogresno ako Milosevic bude alibi za neuspeh u izgradnji demokratskog drustva i u promenama svih vrsta, ukljucivanja u evropske integracije i slicno. Potrebno je da se svi zaloze za medjusobnu toleranciju, za mir u regionu, da u svom delovanju uticu na svoje vlade da obezbede nesmetanu cirkulaciju ljudi, robe i znanja, da se ukinu vize, jer ono sto pojedinca, dakle gradjanina interesuje, jeste kako ce bez prepreka doputovati u posetu svom prijatelju ili rodjaku iz Srbije, Hrvatske, Bosne ili Makedonije. Samo tako ce se moci govoriti o integraciji ovog prostora nekad zajednicke drzave, a ne praznim pricama o Milosevicu. Milosevic kao alibi Milosevica treba ostaviti po strani jer on, okruzen sankcijama, ekonomski
oslabljen, nije pretnja svetu i Evropi u takvom stepenu da bi to iziskivalo
sve mere koje se sada preduzimaju. Te mere direktno stete razvoju demokratije
u Srbiji, ne stete Milosevicu, smatra Bojan al Pinto-Brkic.
Zlatoje Martinov
|
|
|
© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana | Posaljite nam vas komentar |