Broj 242-243 | |
|
|
Dogadjanja
Dok u nas naprasno, po starom ’o-ruk sistemu, krece Obnova, u Hanoveru
se odrzava Svetska izlozba EXPO–2000 »Covek, priroda i tehnologija«,
koja predstavlja, po tematskom konceptu, nacinu organizacije i geografskom
obuhvatu »od lokalnog do pan-kontinentalnog«, sasvim novu tipologiju
dogadjanja.
Kampanja na izradi Povelje Planete Zemlja pocela je vec na svetskom ekoloskom samitu u Riu 1992, a u njoj su ucestvovali mnogi istaknuti naucnici, nevladine organizacije, internacionalne institucije i predstavnici razlicitih nivoa vlada, trudeci se da usaglase i prevedu principe odrzivog razvoja na nivo akcija svakodnevne prakse i siroke participacije lokalnog stanovnistva. Istovremeno, ova povelja predstavlja pripremni dokument za drugi samit Rio + 10 koji ce se odrzati u Johanesburgu 2002. U tom cilju ICLEI kao svetska organizacija poziva sve lokalne zajednice, gradove, naselja i drzave da joj se pridruze, da uce, razmenjuju, planiraju i deklarisu licnu i profesionalnu obavezu na promociji odrzivog 21. veka. U tom kontekstu posebno se istice znacaj izrade projekta »Lokalna agenda 21« za sto veci broj gradova i naselja uz potpisivanje Olborske konvencije koja omogucava formalno bratimljenje gradova »twinning the cities«, odnosno formalizovanje horizontalne, interregionalne participatorne saradnje, edukacije, tehnicke i finansijske pomoci. Po cemu su ove spoznaje relevantne za nas? Pre svega ukazuju koliko smo se odvojili, pa cak i potonuli u profesionalnu anomiju. To nisu ucinile sankcije, vec vise nasa vlastita samoizolacija, atrofija nauke i institucija, ali jos vise jedna snazno indukovana strategija koja kontrira svim ovim procesima uprkos cinjenici da se vec i metodom »golog oka« i u nasim gradovima prepoznaju svi ovi problemi. Treba da se duboko zamislimo o posledicama unistene lokalne samouprave, izbegavanju jasnog definisanja vlasnistva (i privatnog i javnog, kojim upravlja parlament, a ne resorni ministar!), o uskracivanju lokalnih izvora finansiranja. O morfoloskom rastu gradova da i ne govorimo: o konurbacijskom rastu duz Dunava i Save, saobracajnica prema Pancevu, Zrenjaninu, Topoli pa skoro do Cacka u kontinuitetu itd., gde se okupilo uglavnom u neplanskoj, ekoloski destruktivnoj izgradnji preko 40% nacionalne populacije. Stoga mozemo s pravom da tvrdimo da cemo se suociti sa pomenutim problemima urbanizacije megagradova. Sta mogu reci ili zasto cute legalno izabrane lokalne vlasti, koje su probudjenom narodu 1996. ponudile drugaciju buducnost i samo na tome kao i drugde u svetu imaju legitimitet. Da li svi zajedno mozemo stati pred nase gradjane, ali i pred medjunarodnu javnost i strucno i argumentovano objasniti svoje cutanje ili svoju nemoc da se odupremo saucesnistvu u urusavanju nasih gradova odnosno nase buducnosti? Sonja Prodanovic
|
|
|
© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana | Posaljite nam vas komentar |