Broj 242-243

Dogadjanja
Urbanitet na pragu 21. veka

Dok u nas naprasno, po starom ’o-ruk sistemu, krece Obnova, u Hanoveru se odrzava Svetska izlozba EXPO–2000 »Covek, priroda i tehnologija«, koja predstavlja, po tematskom konceptu, nacinu organizacije i geografskom obuhvatu »od lokalnog do pan-kontinentalnog«, sasvim novu tipologiju dogadjanja.
Kongresne radionice, plenarne sednice odrzavale su se na nekoliko punktova u regionu, koji je samo jedan od korespondirajucih poligona za neke od 700 EXPO projekata izvedenih ne samo u Nemackoj vec i na nekoliko kontinenata, kao dokaz da nove tehnologije i obnova na ekoloskim principima ne moraju biti vezani ni za visoko razvijene ni za bogate, vec za organizovane i prosvecene. 
Ozbiljni i odgovorni politicari (lokalni, nacionalni, medjunarodni), gradonacelnici, u dijalogu sa naucnicima i aktivistima shvataju da postoji jedan jedini nacin efikasnog resavanja rastuce bede, nezaposlenosti, kriminala posebno izrazenih u gradovima, u internacionalizaciji saradnje zasnovane na visokim standardima ne samo nauke vec pre svega solidarnosti i etike. Stoga nije ni cudno sto je zajednicka tema vezana za probleme »Grada i gradjanina« razmatrana u kontekstu neophodnosti prihvatanja principa odrzivog razvoja. 
U tom smislu su se i odvijali ovi skupovi na kojima su predstavnici gradova, regiona i njihovih asocijacija razmotrili socijalno i ekolosko nasledje 20. veka, preispitali lokalne ekoloske prioritete i izazove, razmenili iskustva i ustanovili zajednicke ciljeve razvoja u buducnosti. Posebno je znacajno navesti poruke iskazane u deklaracijama usvojenim na ovim kongresima: prvi pod nazivom »Globalni gradovi 21; Svetski kongres lokalnih vlada – Transformacija za odrzivu buducnost« u organizaciji ICLEI-a odrzan u Desau od 28. juna do 2. jula, istovremeno je bio i jubilarni desetogodisnji kongres ove organizacije na kojem je, prema misljenju znacajnih svetskih eksperata, »kao istorijski cin« usvojena Povelja Planete Zemlje, simbolicno u Vitenbergu u istoj katedrali na cija je vrata pre nekoliko vekova Martin Luter zakucao 95 poslanica i time zapoceo proces reformacije.
Na ovom skupu u prisustvu oko 500 ucesnika (gradonacelnika sa svih kontinenata, predstavnika UN i brojnih drugih medjunarodnih organizacija, eksperata, ali i predstavnika lokalnih akcionih grupa i NVO) govorilo se o neophodnosti odrzivog razvoja kao osnove globalnih procesa transformacije ekonomije, institucija, infrastrukture, prirodnog i izgradjenog okruzenja, ali govorilo se i o ljudskim vrednostima i razumu.

Povelja elaborira strategiju ukljucivanja lokalnih vlasti u procese ostvarivanja postulata i integrisanje prihvacenih principa u planiranje lokalno odrzivog razvoja. Promovise se razmena znanja, dijalog, informaticka interakcija, koja je naglo dobila globalne razmere razvojem tehnologije, ali se sve to istovremeno preispituje u kontekstu relevantnosti sredstava i metoda primenljivih na nivou lokalne vlasti sirom sveta, u cilju promovisanja pokreta ka odrzivom razvoju. Za razliku od slicnih strucno-strateskih dokumenata, Povelja posebno istice znacaj etickih i vrednosnih kategorija, solidarnost, transparentnost i potrebu negovanja kulture mira i tolerancije.
Kampanja na izradi Povelje Planete Zemlja pocela je vec na svetskom ekoloskom samitu u Riu 1992, a u njoj su ucestvovali mnogi istaknuti naucnici, nevladine organizacije, internacionalne institucije i predstavnici razlicitih nivoa vlada, trudeci se da usaglase i prevedu principe odrzivog razvoja na nivo akcija svakodnevne prakse i siroke participacije lokalnog stanovnistva. Istovremeno, ova povelja predstavlja pripremni dokument za drugi samit Rio + 10 koji ce se odrzati u Johanesburgu 2002.
U tom cilju ICLEI kao svetska organizacija poziva sve lokalne zajednice, gradove, naselja i drzave da joj se pridruze, da uce, razmenjuju, planiraju i deklarisu licnu i profesionalnu obavezu na promociji odrzivog 21. veka. U tom kontekstu posebno se istice znacaj izrade projekta »Lokalna agenda 21« za sto veci broj gradova i naselja uz potpisivanje Olborske konvencije koja omogucava formalno bratimljenje gradova »twinning the cities«, odnosno formalizovanje horizontalne, interregionalne participatorne saradnje, edukacije, tehnicke i finansijske pomoci.
Po cemu su ove spoznaje relevantne za nas? Pre svega ukazuju koliko smo se odvojili, pa cak i potonuli u profesionalnu anomiju. To nisu ucinile sankcije, vec vise nasa vlastita samoizolacija, atrofija nauke i institucija, ali jos vise jedna snazno indukovana strategija koja kontrira svim ovim procesima uprkos cinjenici da se vec i metodom »golog oka« i u nasim gradovima prepoznaju svi ovi problemi.
Treba da se duboko zamislimo o posledicama unistene lokalne samouprave, izbegavanju jasnog definisanja vlasnistva (i privatnog i javnog, kojim upravlja parlament, a ne resorni ministar!), o uskracivanju lokalnih izvora finansiranja. O morfoloskom rastu gradova da i ne govorimo: o konurbacijskom rastu duz Dunava i Save, saobracajnica prema Pancevu, Zrenjaninu, Topoli pa skoro do Cacka u kontinuitetu itd., gde se okupilo uglavnom u neplanskoj, ekoloski destruktivnoj izgradnji preko 40% nacionalne populacije.
Stoga mozemo s pravom da tvrdimo da cemo se suociti sa pomenutim problemima urbanizacije megagradova.
Sta mogu reci ili zasto cute legalno izabrane lokalne vlasti, koje su probudjenom narodu 1996. ponudile drugaciju buducnost i samo na tome kao i drugde u svetu imaju legitimitet. Da li svi zajedno mozemo stati pred nase gradjane, ali i pred medjunarodnu javnost i strucno i argumentovano objasniti svoje cutanje ili svoju nemoc da se odupremo saucesnistvu u urusavanju nasih gradova odnosno nase buducnosti?
Sonja Prodanovic  

© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar