Najveca i najnepremostivija prepreka dolasku Promene u ovu zemlju je uzasavajuca Prostota kojom je, kao nekim stavilom, natopljen najveci deo njenih zitelja. Natopljen beznadezno, bespovratno.
Prostota. Duhovni minimum. Dovoljan da se bude ziv. Nedovoljan za zivot. Dovoljnost koju prati blentavo samozadovoljstvo. Dovoljnost koja lako nalazi opravdanja za stanje u kojem se nalazi. Koja lako pristaje na prosta i prosto-prosirena opravdanja skucenosti zivljenja. Oni koji su svikli na duhovni minimum lako pristaju i na egzistencijalni minimum.
Dovoljno je samo nekoliko sati na ulici, pijaci (ili nekom od drugih pozorja prostote) slusati razgovore svojih sugradjana pa steci punu predstavu o onom sto se zove »duhovno stanje nacije«, predstavu koju vam nijedno institutsko istrazivanje ne moze ponuditi. Dovoljno je slusati medjubalkonske i tramvajske price pa da odustanes od svake nade.
»Svi nas mrze.« »Smeta im sto smo pravoslavci.« »Ipak nam je Sloba sacuvao slobodu.« ... U svetu prostote sve je uzasavajuce prosto i uzasavajuce beznadezno. Rezim je shvatio da nije najvaznije prehraniti stanovnistvo, prevashodnije je odrzavati i prehranjivati njegov duhovni minimum. Ko uspe da dâ hrane prostoti nasao je recept duge vladavine.
Cesto sam se, kao i toliki drugi, na opozicionim mitinzima, na kojima se plameno zazivala promena, pitao zasto nema vise ljudi. A onda bih, u okolnim ulicama i po okolnim kafanskim bastama otkrivao paralelni svet tuposti i samodovoljnosti. Svet prostote je, naprosto, posebna zemlja. Drzava u drzavi.
U Bibliji je receno »Blazeni nisci duhom, njihovo je carstvo nebesko«. Vladajuca bratija moze ovu krilaticu da stavi u svoj program. Tako im lepo pase.
Ali, odrednica »blazenosti« niscih duhom sasvim je pogresna. Sestre Prostote su Zloba i Zluradost. Na Dedinju to znaju. Zato su njihovi mediji puni vesti i o najmanjim nevoljama nasih suseda, bivsih »bratskih naroda«. (O malim i velikim jadima koji snadju nase »neprijatelje« sa trulog zapada pise se u nastavcima.) Crna Gora je posebno izvoriste za sitne i krupne pakosti.
Ponekad se cini da je Srbija zemlja larpurlartisticke zlobe, zlobe radi zlobe. Ali, na Dedinju znaju: ko ponudi hranu zlobi i zluradosti nasao je recept dugovecne vladavine.

Oherojivanje

Iz raznih glavnih, okruznih i drugih odbora vladajuce partije, sa sastanaka raznih borackih i patriotskih udruzenja, neprestano stizu »spontani« zahtevi da se Gazda proglasi za narodnog heroja. Sef partije naredio je svojim aparatcicima da krenu u kampanju oherojivanja i oni to rade, po utvrdjenom redosledu. Prozirno, dozlaboga, ali Srbija je odavno zemlja dosadne prozirnosti i bezobzirnosti. Suprugina partija pridruzuje se ovim zahtevima, ali mozda je normalno da svaka zena vidi svog muza kao viteza.
Glavni motiv svih predlagaca i ulagivaca je, naravno, Gazdina »herojska odbrana zemlje od visestruko nadmocnijeg agresora«, »odbrana zemlje od devetnaest najmocnijih zemalja sveta« i sl. Naravno, predlagacima nije u glavama ni senka od primisli kako je i zasto je doslo do sukoba sa devetnaest najmocnijih drzava, ni senka sumnje da je uvodjenje zemlje u takav sukob bilo obicna budalastina. Vodjine budalastine su uvek herojske budalastine.
Vodji, verujem, nije narocito stalo do preteske komadeske zlata i gomile dragulja od kojih se, kazu, pravi orden. Njegova ideja je, verovatno, da taj orden bude protivteg tegu na terazijama haske optuznice. Da li, ipak, virtuelna stvarnost oglasenja za heroja moze prepokriti stvarnost zlocina? Koliko bi zlatnih poluga valjalo utrositi da se dobije protivteg koji bi ponistio tezinu svih granata, metaka i bombi koje je, prema zivom mesu, usmerio nas »heroj«?

Namacivanje opozicije

Udruzeni deo inace razdruzene opozicije pobedjuje na buducim izborima! Tako glase rezultati najnovijeg istrazivanja neke agencije za testiranje javnog mnenja u Srbiji. Vest bi bila fantasticna kad ne bi bila fantasmagoricna.
Udruzeno-razdruzena, ujedinjeno-razjedinjena, ovakva ili onakva opozicija dobija. Do juce se pevalo da samo opoziciona sloga Srbiju spasava. U Srbiji se predizborne pesme narucuju kao u kafani.
Meni sve to lici na smisljeno hranjenje necijeg samoljublja i samouverenosti bez pokrica, prostije receno na namacivanje. Kad se setim onog jada i bede na zimskim setnjama minule godine i onog jada i tuge na mitinzima onomad obuzmu me lose slutnje.
Lideri ce, naravno, posle izborne platke objasnjavati svoje gatke i zdusno-velikodusno nuditi svoje ostavke. Koje clanstvo nece prihvatati. I tako do sledecih izbora, u ruznu beskonacnost.