Razlog za raspisivanje prijevremenih izbora je zelja Liberalnog saveza Crne Gore da promijeni konstelaciju odnosa unutar skupstina Podgorice i Herceg Novog, a vjerujem bez pretenzije da osvoji apsolutnu vlast. To se dozivljava kao racionalno objasnjenje rukovodstva te partije.
Ono sto je, prema mom sudu, znacajnije od toga jeste pokusaj liberala da nametnu jedan drugaciji legitimacijski osnov politici koju personifikuje Milo Djukanovic. Oni su stalno nametali ekonomske teme i probleme i smatrali su da to treba, sa stanovista dozivljavanja i razumijevanja politike u jednom politicki nekultivisanom prostoru kakav je Crna Gora, sa rudimentarnim oblicima politicke kulture, da dâ nekakve rezultate. Strateski, to je bila pogresna procjena, jer se proces koji je u toku od 1997. godine kanalise pod uplivom dva imputa: medjunarodne zajednice i unutrasnjih otvorenih ili latentnih konflikata na relaciji Podgorica–Beograd. Bilo je prerizicno za LSCG da upada u tako nesto, a da pri tom nema jasne naznake izvana da ce biti podrzan, o cemu su govorili i svi izvjestaji Medjunarodne krizne grupe.
Istrazivanja javnog mnenja u koja sam bio ukljucen govorila su da taj njihov trend ne dozivljava nagle i pozitivne promjene. Oni su bili na nekoj ravnoj liniji, ali su nametali javnom mnenju potrebu da razmislja o onom svakodnevnom koje mi ovdje nazivamo sirotinjskim – ko ima i ko nema. Oni, medjutim, nisu postavljali jedno veoma bitno pitanje, ono o blokovima – procrnogorskom koji personifikuje Milo Djukanovic i drugom prosrpskom koji olicavaju ljudi koji vode Socijalisticku narodnu partiju. To pitanje je jako vazno, jer su linije rascjepa u Crnoj Gori sada ostro povucene po nacionalnoj osnovi, sto se moze prevesti u pitanje drzavnosti Crne Gore i njene sudbine kao nacionalne zajednice. Liberali su, prema mom sudu, tu poceli da namecu jedan drugi ugao gledanja, sto je jedna pogresna koncepcija. Ja znam da oni nisu nepismeni, mnogi njihovi lideri su ljudi koji citaju, ali mogu da ustvrdim da nisu razumjeli sta znaci poruka jednog teoreticara kao sto je Fernand Libe da je za demokratsku politiku najopasnije baviti se politizacijom morala i moralizacijom politike. Oni su se opredijelili za taj koncept, cime su fakticki bili protivnici koalicije Da zivimo bolje.
Izvjesno je da liberali nisu dobro uradili svoju analizu dobiti, jer nisu dobili nista. S tog stanovista su demonstrirali nesto sto je za nas analiticare jako interesantno, a to je koliko izbori mogu da budu skupi za jednu partiju. Oni su probali nesto sto je isto kao da igrate na sportskoj prognozi sa kladionice, pa upisete fiks i – jednostavno se predjete. Jer, izaci iz dvije lokalne vlasti, a dobiti par stotina glasova vise nekih samaricana i nekih nadobudnih moralista, to nije nista u politici. Ako je to bio jedini i istinski cilj, onda treba da se bave humanitarnim radom, a ne da budu politicka stranka. Jer, zadatak politicke partije jeste da osvaja vlast parce po parce.
Moguce je da ce neko snositi konsekvence, jer ce se rezultati izbora personalizovati na taj nacin sto ce se reci da je Milosevic konacno sisao na more, a da su mu liberali otvorili kapije grada. Posebna stvar je to sto ce u Herceg Novom ovog ljeta ponovo poceti da se odrzavaju festivali primitivnog srpskog nacionalizma sa svim onim nadobudnim intelektualcima, pjesnicima i knjizevnicima koji jos nisu rascistili sa mitom o velikoj Srbiji. Rivom Herceg Novog odlijegace ratne trube velike Srbije, a liberali ce to morati da slusaju.