»Nevladine organizacije u Jugoslaviji ne smeju da postanu taoci rezima, treba im dati punu podrsku«, jedan je od zakljucaka Konferencije o odrzivom razvoju Balkana odrzanoj u Strugi od 15. do 17. juna 2000. U okviru sprovodjenja regionalnog programa odrzive rekonstrukcije Jugoistocne Evrope i Pakta za stabilnost u celini, u organizaciji Prijatelja Zemlje Makedonije, Evrope i Hajnrih Bel fondacije, uz ucesce 60 predstavnika ekoloskih NVO iz regiona (najvise iz ex–Yu) i uz protokolarno ucesce i samog predsednika Republike Makedonije, diskutovana su po radionicama pitanja biodiverziteta, voda, organske poljoprivrede, energije, finansija i dr. Jedna od kontradikcija iz Pakta za stabilnost vezana je za tvrdnju da je uspesna rekonstrukcija regiona nemoguca bez ucesca Jugoslavije i sa identicnim stavom jednog od kljucnih donatora, Svetske banke, slata je i posle konferencije na elektronsku postu ucesnika.
Bez Jugoslavije se ne moze, a sa nedemokratskim rezimom takodje se ne moze (iz mnogih razloga, ukljucujuci i najprakticnija iskustva korupcija, recimo u BiH i drugde, koje upropascuju donacije). Koliko finansijska pomoc moze da pomogne moze da nanese i ogromne stete, verovanje je donatora koje ostavlja brojna pitanja otvorenim, a ne mala dilema i nejasnoca baca u ocaj i agoniju demokratske snage (ukljucujuci i NVO-e) kojim pravcem usmeriti dalje aktivnosti. Neslaganja u zemljama donatora i drugih vlada regiona sadrze i pritiske za pocetak finansiranja rekonstrukcije, obnove posle ratnih razaranja (i NATO bombardovanja), a »montazno-demontazna obnova« vec zapoceta mimo ucesca donatora preporucuje se kao realan primalac sredstava za rekonstrukciju. Opasnost od nestrpljenja (recimo nekih clanova evropskog parlamenta iz Engleske) moze da navede i na naklonost postojecim obrascima obnove, sto moze da oznaci znacajan udarac alternativi i demokratskim snagama u Srbiji ma koliko one trenutno bile nedelotvorne. Primer nakaradnog ishoda naslucuju izlaganja na konferenciji poput jednog NVO-a, o idilicnoj prirodi Srbije sa brojnim nacionalnim parkovima, jezerima, bistrim potocima, retkim pticama i florom itd. (novokomponovanom slikom raja), bombardovanoj od zlih NATO agresora koji prouzrokuju ekolosku katastrofu. Stete od bombardovanja su odista velike, ali se nikako ne sme izgubiti iz vida da su zagadjenja prirode i zivotne sredine trajna tekovina realsocijalisticke industrijalizacije (i militarizacije privrede i drustva) i odsustva stvarne ekoloske brige pri industrijalizaciji sa brojnim primerima kao iz Bora, Panceva, Sapca, novosadske industrijske zone i dr. I da pitanja odrzivog razvoja mogu da se rese tek kada se odista uspostave demokratske institucije i organizacije civilnog drustva. Snage koje promovisu prava gradjanina i praktikuju demokratiju u brojnim vidovima odista postoje, ali primaju udarce sa svih strana koji im ne dozvoljavaju da se u svome zacetku razmahnu. Posebno tragicna mogu biti nerazumevanja, uskracivanje podrske iz nestrpljenja onih od kojih se podrska najvise ocekuje. Utoliko je zakljucak o potrebi podrske i pomoci ekoloskim NVO dobrodosao, ali same NVO jos ne vide konkretne puteve realizacije.