Ove godine Karlovu nagradu za mir (dodeljuje se 2. juna), u nemackom gradu Ahenu (Aachen), dobio je americki predsednik Bil Klinton: »Radi njegovih posebnih, licnih zasluga u saradnji sa evropskim drzavama, za ocuvanje mira, slobode, demokratije i ljudskih prava u Evropi, kao i njegove podrske prosirenju Evropske unije«. Nagrada je, takodje, i izraz zahvalnosti Evropljana, posebno nemackog naroda americkom narodu za izgradnju demokratije, slobodu i standard postignut posle 1945. godine, za partnerstvo u NATO-u, za pomoc u razvoju Evropske unije, za stabilnu mediteransku politiku, za trajnu podrsku procesu ponovnog ujedinjenja i pacifikaciju ratnih sukoba medju evropskim narodima, kulturama i verskim zajednicama.
A pocelo je sasvim skromno pre pedeset godina; na inicijativu i uz materijalnu podrsku ahenskog trgovca dr Kurta Pfajfera (Pfeiffer). Posle visegodisnjih duhovnih manipulacija i indoktrinacije i velikih razaranja u Evropi – sam Ahen bio je nedeljama ratno popriste i jedini veliki grad prinudno evakuisan i opljackan – uz materijalnu bedu, stanovnistvo je zahvatila i duhovno-moralna dezorijentacija koja je ostavljala malo prostora nadi u buducu obnovu.
S obzirom na to da je Ahen nekad bio centar prvog evropskog carstva pod Karlom Velikim, sam Pfeifer, kome ova nagrada duguje i svoje ime, video je u njoj neku vrstu mosta izmedju evropske proslosti i sadasnjosti. Ime ovog franackog kralja, koji je dominirao zapadnim svetom, a za srednjovekovnog coveka bio legendarni junak, bilo je, istovremeno, i program. Jer, podsetimo se, Karlo Veliki je bio veliki ratnik, drzavnik i pokrovitelj naucnika. Na svome dvoru u Ahenu okupio je, na razne nacine, desetak ucenih ljudi iz citave Evrope (Alkuin, Pavle Djakon), koji su zapoceli dugotrajan i spor proces prilagodjavanja drevne ucenosti ljudima srednjeg veka. Franacki vladar podsticao je, takodje, osnivanje skola u katedralama i manastirima; i sam je predano ucio i savladao, kazu, latinski i grcki jezik. Dolazi do reforme pisma (karolina) i latinske gramatike, otuda i naziv »karolinska renesansa«.
Karlo Veliki je odrzavao prijateljske veze (saljuci izaslanstva i darove), sa svojim velikim savremenikom na istoku, abasidskim halifom Harunom ar-Rasidom (koji je, takodje, pomagao umetnost i nauke i sam usao u legendu).
Dodajmo da se medju laureatima Karlove godisnje nagrade (u iznosu od 5000 DEM, uz svecanu povelju i medalju) – a sama ceremonija i danas je nalik krunisanju – nalaze: Konrad Adenauer, Vinston Cercil, Robert Suman, Dzordz Marsal, Konstantin Karamanlis, Simon Vej, spanski kralj Huan Karlos, Fransoa Miteran, Helmut Kol, Djula Horn, Vaclav Havel, Felipe Gonzales Markez, Franc Vranicki, Bronislav Geremek.