Dogadjanja
Gradjanski parlament Srbije
U traganju za novim oblicima saradnje
Novosadska sednica GPS-a (3. 06. 2000) naznacila je pocetak dileme o
daljem putu Gradjanskog parlamenta. Pocetna ideja ovog gradjanskog okupljanja
bila je otpor nasilju i zastita boraca za konkretna ljudska prava koja
je u stvari shvacena kao borba za odbranu prava na zivot. Ova ideja je
u najcistijem vidu izrazena u slucaju odbrane Bogoljuba Arsenijevica Makija
i Ivana Novkovica, kao i u protestu gradjana Cacka koji su odbili da budu
zrtvovani pod NATO bombama koje je »prizvao« beogradski rezim.
U medjuvremenu, spirala nasilja rezima vrtoglavo raste. Mediji, univerzitet,
sudstvo, nevladine organizacije – uhvaceni su u omcu koja se sve vise steze,
a narocito oko pripadnika pokreta Otpor.
Kojim putem dalje? Na jednoj strani, Gradjanski parlament nastoji da
doprinese da drustvo pripremljeno doceka promenu rezima. Zato je, zahvaljujuci
ucescu uglednih autora sacinio knjigu Pravac promena u kojoj je
dato vidjenje informisanja, univerziteta, sudstva i ljudskih prava kao
oblasti na kojima se testira spremnost nove vlasti za demokratiju. Ali,
usled pojacane represije pojavljuje se misljenje da Gradjanski parlament
treba da preraste u alternativni ili krizni parlament. Autor ove ideje,
Branislav Cole Kovacevic (Koalicija Sumadija iz Kragujevca), smatra da
bi u tom parlamentu trebalo da budu zastupljene stranke, nevladine organizacije,
sindikati. Oni bi se prevashodno bavili zakonodavnom aktivnoscu. Na drugoj
strani, sve je veca potreba za solidarnoscu sa zrtvama represije i njihovim
porodicama. Istice se takodje da Gradjanski parlament treba da se suprotstavi
nasilju i da, stiteci ljude, pridobije pristalice za izbore. »Dok
su se stranacki lideri dogovarali u Skupstini grada Beograda, policija
je tukla decu, a moj sin, matematicar, sada sprema ispit u zatvoru u Padinskoj
Skeli«, rekao je Dragoljub Janes iz Odbora za ljudska prava u Boru.
Delotvornije akcije politickih aktera trazila je i Marijana Novakovic (G-17
plus iz Novog Sada), strahujuci za svoje cetvoro dece, od kojih je troje
u Otporu. Nebojsa Popov, urednik Republike, primetio je da »nama
najvise nedostaje partnerstvo u odbrani od rastuceg nasilja rezima. To
nasilje preti da ponisti ostatke energije iz 1996/97. godine, u tom nasilju
moze biti potrosena energija borbe kakvu sada imamo, a onda ce se startovati
od nule, bez aktera opozicije, ali i bez vlasti, a u organizaciji nekog
drugog aktera izvan zemlje. Ili cemo pricati o partnerstvu za sutra ili
cemo se zajedno suprotstaviti nasilju i reci da je ta borba samo prvi korak
u borbi za izbore«.
Ideja o alternativnom parlamentu podrzana je na skupu koji je 19. juna
organizovala Fondacija za mir i resavanje kriza i UGS Nezavisnost, u okviru
Partnerstva za demokratske promene. Gradjanski parlament je bio u drugom
planu, dok je u prvom dominiralo pitanje jedinstvene strategije za demokratske
promene. Pod tim se, najkrace receno, podrazumeva podrska jedinstvenim
izbornim listama opozicije na predstojecim izborima koji bi istovremeno
bili prelazni, odnosno njihovi rezultati vazili bi do dogovora o ustavotvornoj
skupstini. Sto se alternativnog parlamenta tice, zakljuceno je da taj problem
razmotri uze koordinaciono telo sastavljeno od stranaka i nevladinih organizacija.
Vise ucesnika (Nebojsa Popov, Vladimir Pavlov, Vesna Pajevic, Dobrosav
Nesic, Zivan Berisavljevic) pledirali su da se dodje do strategije odbrane
od represije, odbrane od ugrozavanja zivota i strategije o solidarnosti
u situaciji kada rezim sve bezobzirnije primenjuje nasilje. Prema misljenju
Nebojse Popova, Partnerstvo za demokratske promene i Gradjanski parlament
Srbije mogli bi da sacine precizan plan odbrane drustva od avanturisticke
vlasti koja ne preza ni od krvoprolica. Poseban zakljucak s tim u vezi
nije donet. Organizatori su istakli da su nosioci aktivnosti Partnerstva
za demokratske promene Fondacija za mir i resavanje kriza i UGS Nezavisnost,
a da u koordinaciji tih aktivnosti treba da ucestvuju Otpor, vise grupacija
nevladinih organizacija i Gradjanski parlament Srbije.
Olivija Rusovac
|