Bojan al Pinto-Brkic

Tumacenja ove »nase situacije« iz dana u dan sve je vise, a teze su nekako besmislenije. Bozja ruka, terorizam, rasipanje energije, (ne)sreca, kakva se samo objasnjenja nece naci za sustinski vrlo jednostavnu stvar. Kao, ne znamo kako se ruse (post)komunisticke diktature, nasa je prva, pa nam se dâ oprostiti bezidejnost, nesolidarnost i totalno odsustvo licne odgovornosti.
Leto je 2000. Prema projekcijama iz 1990, trebalo je da do sad imamo uigrane demokratske institucije, zdravu nacionalnu ekonomiju sa cvrstom valutom, poveci drustveni proizvod; trebalo je da stojimo na pragu Evropske unije i zajednickih bezbednosnih struktura. O dimenzijama propadanja ne vredi raspravljati, jos nije kraj.
No, primecuje se konstantno prisustvo jedne tragicne crte u ponasanju rezima, opozicije, alternative, medjunarodne zajednice (premda svi uce da je pogresno o njoj govoriti u jednini). Moguce je opisati je kao stidljivost, neodlucnost – tesko je poverovati da se radi o nemanju snage – resenost da se stane pre kraja, da se ne predje taj prag, ma sta bilo iza njega. Poreklo nije lako utvrditi. Mada...
Dogodi se ponekad, na srpskim svetkovinama, da se zaigra kolo (folklor mi je slaba strana: ne znam tacan naziv) u kojem se svi akteri trude da na pocetku i kraju takta stoje na istom mestu, kao da se nisu ni pomerali. Korak od, korak do. Korak od otvorene diktature, korak do, korak od smene vlasti, korak do, korak od tvorenja javnosti, korak do, korak od podrske Milosevicu, korak do. Dozvoljavam da moje nepoznavanje etnickih specificnosti omogucava previdjanje postojanja slicnih igara i u drugim narodima, ili loseg odabira igraca, ili estetickog cilja pokreta. Opet, sve potvrdjuje suprotno.
Korak nas deli od kandidature za clanstvo u EU (vidite primer Hrvatske), clanstva u Partnerstvu za mir, regionalne saradnje i integracija, neophodnog novca za modernizaciju, za normalan zivot. Na istom su odstojanju tiranija, totalna izolacija, glad, beda i fantasticne stope smrtnosti.
Jedina sigurna stvar oko kola je da se moraju prekinuti. U kojem cemo smeru tada iskoraciti?