Broj 240-241

Dogadjanja

Povetarac u pravosudju

»Radio sam po svojoj savesti, znanju i striktno primenjivao Zakon o krivicnom postupku. Savest  mi je mirna i nalazim da u radnjama okrivljenih, Momcila Veljkovica, Radojka Lukovica i Nebojse Sokolovica, nema osnovane sumnje da su izvrsili krivicno delo ubistva u pokusaju, te prema tome nema nikakvog razloga za odredjivanje pritvora. Stoga okrivljene pustam na slobodu«, izjavio je istrazni sudija Okruznog suda u Pozarevcu Bosko Papovic.
U drzavama sa normalnim politickim okolnostima i uredjenim pravnim poretkom, ovakvo sudijsko obracanje jedva da bi zasluzivalo nasu paznju; sasvim je, naime, prirodno da sudija ima pravo da na osnovu obavljenih istraznih radnji na takav nacin formulise svoju izjavu. I ne samo pravo: njegova je duznost, prema ustavu, da na zakonit nacin obavlja sudsku vlast, nepristrasno, bez mesanja sa strane, pri cemu mu je jedini kriterijum pravda, a orijentir sopstvena savest. Ali, u Srbiji pretpostavke normalnosti odavno se tesko mogu zamisliti pa je svaki onaj sudija koji se doslovno drzao ustava i zakona, pokusavajuci da sudstvu vrati autoritet i dostojanstvo nezavisne i autonomne vlasti, bivao ne samo kritikovan vec i razresen. Javnosti najpoznatiji slucajevi razresenja sudija Ustavnog, odnosno Vrhovnog suda Srbije samo su vrh ledenog brega stanja u danasnjem sudstvu. Stoga je sukob okrivljenih Veljkovica, Lukovica i Sokolovica sa obezbedjenjem diskoteke »Madona« u Pozarevcu, vlasnistvo Marka Milosevica, sina predsednika SRJ, zavrsio tako sto su upravo okrivljeni izvukli deblji kraj (bukvalno su premlaceni od Markovih gorila, samo zato sto su podrzavali organizaciju Otpor), a potom i neosnovano optuzeni za »pokusaj ubistva« i za »pomaganje u pokusaju ubistva«.
Drzavni mediji i pozarevacka vlast ukljucujuci i sudsku odmah su zauzeli poznat stav da se tu ne radi samo o eventualnom krivicnom delu, ovde nije rec o prekrsiocima zakona i ovu izjavu nije dao »tamo neki istrazni sudija«. Ovo je, prema misljenju rezima, dakle izvrsne vlasti (kojoj sudska mora da polaze racune kao poslusna kci majci posle vecernjeg izlaska sa momkom), politicka stvar, ovde se radi o »fasistickoj bandi NATO placenika« koji su se »drznuli« da u gradu Pozarevcu 2. maja dignu glas protesta protiv jedne nasilnicke oligarhije. Pri tom, prema misljenju rezima, nebitno je sto su oni sami zapravo zrtve.
Zato je lokalna vlast odmah podigla nivo »borbene gotovosti« na najvisi stepen. Pogotovo kada je sudija Papovic najavio da mu je savest preca od bilo cega drugog i sto je »jos gore« od bilo koga drugog. »Nemam hektar obraza«, kazao je Papovic, »da bih bacio svoju sudijsku cast pod noge«. Sudija Papovic ima trideset sedam godina radnog staza u pravosudju. On je hrabro odbio da izvrsi naredjenje izvrsne vlasti da se trojica »bandita imaju zatvoriti, osuditi i tacka«. Stoga je vec sutradan, u utorak 9. maja, Krivicno vece Okruznog suda u Pozarevcu, kojim je predsedavao licno predsednik Okruznog suda, Slobodan Coguric, ponovo odredilo pritvor za okrivljene, uprkos neslaganju istraznog sudije Papovica. Zato ne cude izjave uglednih pravnika koji tvrde da je ta odluka bas kao i cinjenica da Krivicnom vecu predsedava predsednik Okruznog suda in persona, usledila na direktan pritisak vlasti iz Beograda.
Ali, to otvara novo pitanje: ako vladika sam sluzi liturgiju u maloj seoskoj crkvi u odsustvu zivog i zdravog popa, nije li to znak popovske neposlusnosti vladiki koji cini verska bezakonja? Slucaj pozarevackog pravosudja nam upravo pokazuje da bi se moglo raditi o »opasuljivanju« mnogih sudija koji se, istina, javno ne izjasnjavaju iz straha za svoju egzistenciju, ali koji su sve manje spremni da budu poslusnici rezima. Zato mnogi s pravom smatraju da je Papovic odbranio cast sudijske profesije. Premda on nije ucinio nista vise od onoga sto se u demokratskim i pravno uredjenim drzavama smatra normalnim.

Lokalna vlast je u panici. Telefoni su usijani. Previranja u sudovima kao da su pocela.
Na sastanku Kolegijuma Opstinskog suda u Pozarevcu predsednik tog suda Vukasin Stanisavljevic smenjuje svog zamenika sudiju Djordja Rankovica »jer je prethodnog dana ucestvovao na mitingu opozicije«. Rankovic je hrabro potvrdio da je to tacno i da on kao »slobodan gradjanin ima pravo da izadje na ulicu s kim i kad to hoce, iako ne pripada nijednoj politickoj stranci«. Na otkazani miting opozicije dosle su i Rankoviceve kolege Marija Jeftimov, Slobodanka Lakic i Miodrag Radivojevic, koji ce mozda imati slicne probleme kao i sudija Rankovic. Rankovic sa 26 godina sudijskog iskustva pripada plejadi vrlo cenjenih pozarevackih sudija. Ucestvovao je u obuci stotinak mladih sudija–pripravnika i to je nekome ocito smetalo.
U medjuvremenu je stigla vest da je i okruzni javni tuzilac Jovan Stanojevic podneo ostavku koju ce navodno obrazloziti na konferenciji za stampu na koju nije uopste dosao. Motivi njegove ostavke su nepoznati, ali nije nemoguce da se radi o pritisku vlasti na njega zato sto »nije izvrsio zadatak« da privoli sudiju Papovica da uhapsene clanove Otpora proglasi krivim. Ima, medjutim, i suprotnih misljenja. Stanojevic je kao tuzilac bio protiv pritvaranja i premlacivanja Veljkovica (koji je u medjuvremenu poceo strajk gladju), Lukovica i Sokolovica.
Sudije Papovic i Rankovic su, kao i mnozina njihovih znanih i neznanih kolega, koji se nisu slagali ne sa rezimom vec sa bezakonjem, krajem maja razreseni »jer su politizovali svoju profesiju«. Motivacija ovakve odluke je nesto vec vidjeno u nasem pravosudju i predstavlja demonstraciju sile izvrsne vlasti nad sudskom ili korumpirane sudske vlasti nad samom sobom, sto se u stvari svodi na isto.
Pododbor advokata Pozarevca je, na svojoj nedavnoj sednici, zakljucio da je »u Pozarevcu u dogadjajima od 2. maja doslo do najgrublje zloupotrebe policije u politicke svrhe, na taj nacin sto nije gonila krivce, izazivace, vinovnike i uzrocnike tuce, vec ih je stitila, a pritvorila je zrtve«. O ovome je obavestena i Advokatska komora Srbije.
Novi vetrovi kao da duvaju nasim pravosudjem. Da li Drustvo sudija Srbije, Centar za unapredjenje pravnih studija, nezakonito otpustene sudije i profesori Pravnog fakulteta kao i drugi ugledni pravnici, ubiru mozda vec sada prve, makar i nedozrele plodove svog truda na uspostavljanju pravnog poretka u zemlji u kojoj vec odavno vlada pravni haos i bezakonje? Nije li savesno postupanje sudije Papovica, ali i drugih sudija znanih i neznanih, pa cak i nekih hrabrih sudija za prekrsaje (inace drzavnih cinovnika, odnosno predstavnika izvrsne vlasti) koji su oslobadjali pojedine medije odgovornosti za optuzbe po necivilizacijskom zakonu o informisanju, znak da pravosudje nije sasvim potonulo u kaljugu bezakonja i zloupotreba? Da rezim ne moze da potkupi bas svakog sudiju, tuzioca, advokata? Cinjenica da je Pozarevac danas, voljom poslusnicke sudske vlasti, ostao bez dvojice savesnih sudija i da je ovih dana meseca juna odbijen zahtev za pustanje iz pritvora trojice nevino isprebijanih ljudi, ipak ne moze da oslabi takav utisak.
Zlatoje Martinov 
 

© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar