U Zajecaru je, prema pisanju stampe (Nedeljni telegraf, 26. april), ovih dana uhapsen jedan ratni veteran koji je pravio rsum, pucajuci naokolo, kao da vodi pravi rat i jurisa na neprijatelja (»Siptare«). Za njega tvrde da je bio »miran, porodicni covek«, ali mu je iznenada »kvrcnulo u glavi«, sto advokat uhapsenog ratnog veterana vidi kao »vijetnamski sindrom«. Supruga, pak, pokazuje realniji odnos, tvrdeci: »Da nije bilo rata, u njegovoj glavi ne bi doslo do haosa«.
Ovaj dogadjaj neodoljivo podseca na nesto slicno sto se cesto desavalo nakon onoga rata, kada su na javnim mestima mahom mladi ratni veterani u neobicnom transu inscenirali »jurisanje na neprijatelja«, zbog cega su popularno nazvani »jurisantima«. Tu pojavu je, vec tih dana kada se pojavila, temeljito analizirala odgovarajuca zdravstvena sluzba, a napisana je i knjiga Ratne neuroze Jugoslovena (Hugo Klajn) koja je bila objavljena desetak godina kasnije, da bi ostala skrivena »regulom cutanja«, sve dok se skoro pedeset godina kasnije nije ponovo pojavila, ali je opet ostala skrajnuta. Bez ikakvog patriotizma, valja ukazati na domace izvore i solidne analize, uz uvazavanje uporednih analiza, recimo sa »vijetnamskim sindromom«. Zanimljiva je, medjutim, razlika u tretmanu »jurisanata«, nekada su hospitalizovani, barem tezi slucajevi, a sada se – hapse.
Ni hospitalizacija, a jos manje hapsenje, ne mogu da rasvetle jedan slozen fenomen, vec je neophodno temeljnije ispitivanje svih uzroka i posledica ovdasnjih ratova, i proslih i sadasnjih.