Navikli smo da pod razvojem podrazumevamo dobre stvari, u stilu »krece nabolje« ili naprosto »bice bolje«. I opake stvari, medjutim, mogu da se razvijaju, dakako, u smeru rastuce opakosti. U to nas je ovih dana uverio, niko drugi nego predsednik Narodne skupstine Srbije koji je, povodom beogradskog mitinga 14. aprila, ucesnike nazvao »sljamom« i »najcrnjim fasizmom« (Borba, 17. april). Ako se prisetimo da je ista osoba o ucesnicima protesta 1996. godine govorila kao o nepocudnoj »sacici« i o »fasistima«, onda je ocigledna evolucija njene ideoloske iskljucivosti i politicke borbenosti. I to ne bilo koje i bilo kakve borbenosti vec one koja podrazumeva unistavanje protivnika, jer, prema tradiciji, fasizam ne zasluzuje nista drugo do unistenje, pogotovo kada je jos i »najcrnji«. Slicno vazi i za »sljam«. I tako nesto, izgleda, uracunavaju u »obnovu i izgradnju«.