Predsednik Veca za demokratske promene Dusan Batakovic izjavio je, nedavno na konferenciji za novinare, da je »Srbiji prirodno mesto u Evropi« i da se Vece zalaze za ukljucivanje i u evroatlantski sistem bezbednosti. »To ne znaci«, precizira dalje Batakovic, »da smo za uclanjenje u NATO, ali ako bi NATO postao deo sistema bezbednosti citave Evrope ukljucujuci i Rusiju, onda bismo i mi kao i Rusija mogli da udjemo u Partnerstvo za mir« (Danas, 8. 02. 2000).
Da podsetimo, oslanjanje Srba na »jednovernu« Rusiju ima dugu tradiciju. Negde od 16. veka pojedini pravoslavni manastiri – Pecka patrijarsija, Studenica, Mileseva, Lesnovo, Krusedol, da pomenemo najznacajnije – dobijaju od Rusije pomoc, bilo u novcu bilo u crkvenim predmetima, bilo pravo za sakupljanje milostinje u samoj Rusiji. Ruski kulturni uticaj, koji su pomagali srpski crkveni krugovi, a kao protivtezu austrijskom, postao je u prvoj polovini 18. veka dominantan kod Srba u Juznoj Ugarskoj. Rusko-slovenski jezik zavladao je u bogosluzenju i knjizevnosti, ruski ucitelji otvarali su skole, a studenti su ucili na Kijevskoj akademiji. U Beogradu, Karlovcima i Novom Sadu predaje se po skolama na rusko-slovenskom jeziku, koji je potisnuo srpsko-slovenski jezik dotadasnje srpske kulture. Pa i »potpuna evropeizacija nase umetnosti«, kako to pouzdano svedoci Dejan Medakovic, »i sigurno raskidanje sa kasnovizantijskom kulturom obavljeno je tada zaobilaznim putem preko Ukrajine, u kojoj se, inace, zaustavio uspesno katolicki prodor na Istok«. Jer, »kada je Ukrajina prihvatila stilske promene u duhu zapadnoevropskih baroknih shvatanja (...) srpskoj umetnosti nista nije stajalo na putu da primi stilske promene u slikanju ikona, pa cak i u monumentalnim zivopisnim celinama«. I tek od tada »nasa duhovna radoznalost bice sve odlucnije usmerena ka ugledanju na direktne zapadnjacke izvore« (Dejan Medakovic, Srpska umetnost u XVIII veku, SKZ, Beograd 1980, str. 244, 36).
Nazalost, tu ipak nije kraj prici. Jer, danas smo se opet vratili nepresusnim vizantijskim istocnicima – na njima se napaja cak i savremena filmska umetnost – a protiv baroka upravo se vodi pravi mali rat, pa bi relevantne institucije i strucnjaci morali da se suprotstave ovim novim krstasima koji su na dobrom putu da osiromase nasu ionako ubogu kulturnu bastinu.