Zenski forum u Nisu organizovao je 22. aprila tribinu o ucescu zena u politici i ulozi medija u njihovom oslobadjanju za ukljucivanje u javni zivot. Gosce tribine bile su novinarke Olivija Rusovac (Republika) i Mina Vidakovic (TV Mreza). Zene hoce da stupe u javni zivot i u politiku, ali jos ne znaju kako da to urade. Spremne su da brane i ono malo slobode koje imaju iz perioda socijalizma, kao sto je pravo na abortus. Kada je Lidija Vuckovic (Centar za ljudska prava u Nisu) pokrenula to pitanje, dileme nije bilo. Zene su slobodne da brane svoje telo i svoju odluku. I vernice, ucesnice tribine, odobrile su takav stav. Ljiljana Dinic je preporucila Crkvi da se rukovodi nacelom da je slobodna volja data od Boga. Ukazala je da je saopstenje Sinoda u vezi sa abortusom oslobodilo neke svestenike da se neprimereno ponasaju. I Biljana Cosic, majka dvoje dece i unuka pravoslavnog svestenika protivi se uplivu Crkve u pitanje prava na abortus i cak je podrzala akciju deljenja kondoma, u kojoj su ucestvovali Centar za ljudska prava i clanovi Otpora, uprkos protivljenju svestenstva.
Zene su pocele da razbijaju strah, ali ih u tome treba stalno podrzavati. Najveca su ocekivanja od lokalnih medija, ali tu je, cini se, i najveci izvor nesporazuma. Niske novinarke iz nezavisnih medija, koje su prisustvovale tribini, nisu osetile narocitu potrebu da u njoj ucestvuju. Novinarka niske TV 5, koja sebe predstavlja u evropskim institucijama kao borca za demokratiju, na pitanje gosca o tome kako ta stanica promovise demokratske vrednosti, rekla je: »Mi dajemo sva saopstenja stranaka i pustamo narod«. Nemaju emisije o zenama »zato sto zene nece da govore« i ne vide razlog zasto bi pravili emisije u kojima bi se mladi animirali za izbore »jer je to posao stranaka«. Ovako karikaturalno shvacena uloga medija morala bi da podstakne sve ljude koji demokratski misle na jedan ozbiljan razgovor o ulozi medija u tranziciji, tim pre sto su iskustva zemalja oko nas u tom pogledu znacajna i bogata.
Zene okupljene na tribini u Nisu iznele su dosta primera samooslobadjanja i kako se pripremaju za predstojece izbore. Ljiljana Dinic (Gradjanski savez Srbije u Nisu) borice se da ta stranka, u kojoj je dosta devojaka, osvoji 8 odbornickih mesta. Vera Djordjevic iz Babusnice prica kako se 1000 primeraka Glasa Babusnice razdelilo za 10 minuta i kako se u anketi GSS-a gradjani izjasnjavaju opoziciono, ali to ne smeju javno da pokazu. Dom kulture drzi SPS i ne daje salu onima koji drugacije misle, privatni kafedzija se plasi da iznajmi svoju, tako da se drustveni zivot sveo na kafic porodice Djordjevic, iz kojeg finansijska policija jedno vreme nije izbijala. Vera Djordjevic, ciji su sinovi clanovi GSS-a i Otpora, planira da otvori cajdzinicu u kojoj bi se citale novine, jer, sudeci po tome sto primerci Republike idu iz ruke u ruku, postoji glad za stampom. Stanka Panic i Anelija Najdanov iz Dimitrovgrada su samohrane majke. Nemaju novac da posalju decu da se skoluju ni u obliznjem Pirotu. A vlasti drze ljude u stalnoj nadi i strahu. »Budi dobra, pa cemo te zaposliti na granici«, porucuju i tako manipulisu ljudima. Zene u Dimitrovgradu pate od osecanja napustenosti »u gradu na kraju sveta«. Njima pokusavaju da pomognu zene iz zenske organizacije Cilim koja je ponikla iz pirotske Gradjanske citaonice. U Knjazevcu je situacija nesto bolja. Timocki klub ima svu stampu, tri kompjutera, otvara Internet kafe, u planu je otvaranje zenske radionice. Nameravaju da organizuju dobrotvorni koncert da bi od prihoda stampali knjigu aforizama Bobana Miletica. Tamnu stranu ovog pokusaja gradjanskog samooslobadjanja predstavljaju zastrasivanja policije i siromastvo. »Mog oca su na pijaci policajci pretresli i oduzeli mu 250 nemackih maraka. On taj novac redovno prima iz Kanade«, prica Marijana Kozulovic. »Sudija ga je tretirala kao lopova, a nacelnik SUP-a, kome se porodica zalila, upitao je zasto nosi nemacke marke, a ne dinare i pokazao svojih 20 dinara«, prica Marijana. U Knjazevcu ima mnogo izbeglica, starih i napustenih ljudi bez novca, lekova, ogreva. Nezaposlenih je 4000, a prosecna plata je 240 dinara. A predsednik opstine, zaduzen da u ime SPS-a siri optimizam, na nedeljnoj fudbalskoj utakmici veselo izvodi pocetni udarac, kaze Marijana Kozulovic.
Slican razgovor organizovan je i u Somboru. I tamo zene, kao i njihove prijateljice iz Dimitrovgrada, pate od usamljenosti. Lokalna vlast, mada je sacinjavaju pripadnici demokratske opozicije, za njih nista nije ucinila. A sudeci po tome sto muskarci u tamosnjim strankama smatraju da je »najvaznije da opozicija pobedi«, a ne brine ih sto osim stranaka niceg drugog nema, verovatno i nece nesto da urade u korist oslobadjanja zena. Zenama je, kako same kazu, dosta toga da se ne druze zato sto nemaju novac za kafu, zato sto nemaju sta da obuku. One nikada vise nece pustiti svoje muskarce ni u jedan rat. Anita Beretic, aktivistkinja DS-a, rekla je: »Spremna sam da svom detetu odsecem tri prsta na ruci, samo da ga ne odvedu u neki rat«. »Dosta je majki Jugovica, hocemo da budemo zene sa normalnim zivotima«, porucila je jedna ucesnica tribine. Sada treba da pokazu kako ce se za to izboriti.