Sredinom aprila, u Svecanoj sali skupstine Beograda, odrzana je svecanost na kojoj su promovisani Leksikon ekonomskih pojmova i dve sveske Zbornika Beogradske otvorene skole, a autori sve tri publikacije su studenti, polaznici seste generacije alternativne viskoskolske ustanove, poznatije kao BOS. Svecanosti su, osim studenata i profesora, prisustvovali i najvisi funkcioneri Beograda. Ocena svih prisutnih bila je da su mladi autori pokazali zavidan nivo znanja i sposobnosti, te da se u ovoj zemlji, uprkos svemu, spremaju i obrazuju mladi strucnjaci koji ce znati da je izvedu iz bespuca na kojem se nasla, i pozeleli su da to vreme dodje sto pre. Osim toga, ova svecanost je siru javnost podsetila da alternativni oblici obrazovanja opstaju uprkos svim teskocama, a da pokazano ushicenje nije bilo tek uobicajeno svecarsko potvrdjuje sadrzaj predstavljenih publikacija.
Tranzicija, pravna obnova, savremene finansijske teme, menadzment i marketing su oblasti kojima su se bavili polaznici skole, a o cemu su prve radove objavili u promovisanom Zborniku i, tako, »stekli« svoju prvu bibliografsku jedinicu. Teme objavljenih radova jos su raznovrsnije. »Vladajuca elita u postsocijalistickoj transformaciji«, »Hajekovo shvatanje vladavine prava«, »Gradjanska neposlusnost kao prometejska krivica«, »Nacionalizam kao socijalnopsiholoski fenomen«, pa »Predstave o rasprostranjenosti Srba i odnosu prema ostalim Juznim Slovenima u skolskim udzbenicima u Srbiji u 19. veku«, »Komparativna analiza nacionalne ideologije Narodne radikalne stranke i Srpske radikalne stranke«, a zatim i »Medjunarodno drustvo i/ili medjunarodna zajednica«, »Ustav Bosne i Hercegovine prema Dejtonskom sporazumu«, kao i »Osnove pravoslavlja«, »Kvantna teorija i religija«, »Snevac u lavirintu«, »Boginja Atena u Eshilovoj ‘Orestiji’«, te »Anglicizmi u poslovnom zivotu«, samo su deo naslova objavljenih u dve obimne sveske Zbornika radova seste generacije BOS-a.

Leksikon

Leksikon ekonomskih pojmova je posebna publikacija koja je takodje ovom prilikom promovisana, koja bi sigurno, osim studentima, mnogo znacila i siroj publici. Leksikon obuhvata 220 odrednica, a kako je recenzent, profesor Goran Petkovic, ocenio, to je »jezgro kljucnih termina potrebnih za pracenje osnovnih ekonomskih kretanja«. Kako su sve obradjene odrednice objasnjene strucno, ali i citljivo i za laike prihvatljivo, ovaj leksikon neekonomistima demistifikuje pojmove kao sto su »akcije«, »berza«, »brokeri i dileri«, »privatizacija« i mnoge druge sa kojima se posebno gradjani drustava u tranziciji svakodnevno srecu. U knjizi su obradjene i one odrednice koje su za gradjane u Jugoslaviji jos uvek interesantnije, kao sto su »inflacija«, »devalvacija«, »novcana masa«, »devizni kurs« i slicne. Ovaj prirucnik stvaralo je petnaest studenata BOS-a, a redaktori su bili takodje studenti, Milica Bogdanovic, buduci sociolog, i Lazar Sestovic, buduci ekonomista. Na ovaj nacin, sesta generacija BOS-a, trideset pet studenata izabranih po posebnim kriterijumima, skolovanih u okviru glavnog programa skole, na najlepsi nacin je okoncala svoje jednogodisnje dodiplomsko obrazovanje koje je zavrseno uprkos ratu koji se dogodio u njihovoj zemlji, a kako zakljucuju priredjivaci Zbornika »jasan je znak da jos uvek postoje ljudi koji veruju u prevratnicku i prometejsku snagu ideja i pisane reci«.
A institucija koja je okupila sve ove mlade ljude, Beogradska otvorena skola, uskoro ce izvesti jos jednu, sedmu generaciju studenata i raspisati konkurs za upis osme generacije. Od osnivanja radi kao nevladina, neprofitna obrazovna organizacija i nastoji da obrazuje i okupi nadarene studente iz Jugoslavije kako bi, kako pise u Informatoru za buduce polaznike, »napravila mrezu buducih prvaka u raznim poljima jugoslovenskog drustva«, a sa ciljem da »omoguci studentima da postanu samostalni, samopouzdani, postovani gradjani, sposobni da deluju u okviru slozenosti demokratskog drustva«. Osporivsi postojeci sistem visokoskolskog obrazovanja u zemlji, BOS aktivno doprinosi preispitivanju njegovih osnovnih postavki, a otvorena je za medjunarodna iskustva na polju obrazovanja. Od 1988. godine primljena je u Mrezu institucija Programa za pomoc visokoskolskom obrazovanju Instituta za otvoreno drustvo (HESP Network Institution, Open Society Institute).
Jedan od mnogobrojnih profesora u skoli, ugledni sociolog religije i profesor na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta, odgovarajuci na pitanje »Zasto BOS« kaze da Beogradska otvorena skola nije obicna skola, iako se u njoj marljivo uci, te da se u njoj ne skoluje uski strucnjak koji se ustrucava da bilo sta misli i cini izvan svoje struke, nego razvijena licnost otvorena za sutrasnji dan sveta, i zakljucuje: »Zelimo da iz nase skole ne izadju uski strucnjaci nego siroko obrazovani ljudi: skola ne proizvodi toliko strucnjake koliko stvara mislioce! Hteli bismo da osnovni metod naseg rada bude strpljiv i plodan razgovor a ne predavanje ex-catedra: od kulture govora prema kulturi razgovora! To je jedini put koji moze da jemci da medju misliocima ne bude dogmatika, medju vernicima fanatika, a medju politicarima tirana«.

Tri programa

Zato je medju najboljim studentima interesovanje za skolovanje na ovoj skoli svake godine sve vece, pa se sada nastava odvija u tri vrste programa: Glavnom, Otvorenom i Posebnom. Glavni program pohadjaju studenti zavrsnih godina studija, dok je Otvoreni program namenjen nadarenim studentima koji, po nekom osnovu, nisu u mogucnosti da prate Glavni, a pozeljno je da su studenti nizih godina studija, kako bi, nakon sto se upoznaju sa radom u skoli, konkurisali za studije u Glavnom programu. Posebni programi obuhvataju letnje skole i seminare, kao i intenzivne kurseve i istrazivacke projekte. Ali, da bi zainteresovani kandidat mogao i da se skoluje na nekom od predvidjenih programa, mora proci kroz ostru selekciju koju vrsi posebna komisija zaduzena za prijem i izbor studenata. Osim dobrih ocena postignutih na redovnim studijama i preporuke dva profesora ili naucna radnika, neophodno je da kandidat napise esej o tome zasto zeli da se obrazuje u BOS-u, kao i da polozi test engleskog jezika, test opste informisanosti/kulture i test sposobnosti. Posle svega stize se do intervjua koji obuhvata usmenu proveru engleskog jezika i razgovor Komisije sa zainteresovanim kandidatom. Naravno, kada se ovako ozbiljno izabere trideset pet kandidata rezultati ne mogu izostati. Uz to, studije su potpuno besplatne, a studenti Glavnog programa imaju stipendije koje se redovno isplacuju, a njihov iznos zavisi od angazovanja studenta u nastavi.

Generacije preporoda

Da su studenti i profesori u BOS-u na zajednickom zadatku, pokazuje sistem evaluacije koju usmeno i pismeno, nedeljno, semestralno i godisnje, vrse studenti, predavaci, voditelji i tutori. Evaluacije se pazljivo analiziraju kako bi se nastava izvodila na bolji i strucniji nacin. U Informatoru namenjenom zainteresovanima za studije u skolskoj 1999/2000. godini objavljeni su rezultati evaluacije prethodne, seste generacije studenata BOS-a, odnosno ove ciji su radovi predstavljeni na svecanosti u Skupstini Beograda. Oni su zavrsavajuci studije porucili: »Kamo srece da su nam fakulteti kao BOS«, »Nadoknadili ste rat«, »Hvala sto postojite«, »Volim i ja vas«, ali i »Bolji su razgovori od ovih evaluacija«, kao i »Nastavicemo da se druzimo i radimo kroz ALUMNI«.
Alumni organizacija je Organizacija bivsih studenata BOS-a, kojih je za sedam godina rada vise od tri stotine i kroz koju se zeli ostvariti dugorocna saradnja medju bivsim polaznicima, kako bi u svom profesionalnom i privatnom zivotu saradjivali. A podaci govore da je preko 50 posto nekadasnjih studenata BOS-a upisalo postdiplomske studije na BU ili na nekom od univerziteta u svetu, u Vasingtonu, Tokiju, Kembridzu, Londonu, Bratislavi, Budimpesti... Dvadeset bivsih studenata skole zaposlilo se na fakultetima i u institutima u Beogradu, dok ostali rade kao konsultanti, brokeri u bankama i osiguravajucim drustvima, u osnovnim i srednjim skolama, mnogim nevladinim organizacijama, kao i na mnogim drugim mestima... Neki od bivsih studenata rade u BOS-u kao demonstratori i koordinatori.
Jedna od njih, koordinator u skoli, Marija Janjatovic, koja je svoje skolovanje u BOS-u okoncala pre tri godine, rekla nam je da osim znanja, polaznici dobijaju neverovatnu kolicinu samopostovanja i samouverenosti.
A u svom glasilu Argonaut za mesec mart studenti skole su odgovarajuci na pitanje kako vide Srbiju za deset godina rekli:
Ivan: »Zemlja bez mrznje i nacionalizma«. Vlada: »Povezana Paktom o stabilnosti u neku vrstu balkanske zajednice na putu za ulazak u ujedinjenu Evropu«. Suzana: »Oslobodjena nacionalizma, regionalizovana, cvrsto integrisana u aktuelne svetske tokove i modernizovana u smislu dovrsavanja modernizacije koju jos uvek nije prosla«.
Ova generacija Beogradske otvorene skole tada ce biti na vrhuncu svoje stvaralacke snage. Nadamo se da ce do tada pronaci i svoje mesto, a sa ovakvim ciljevima i sa ovako kvalitetnim obrazovanjem koje je stekla, sigurni smo bice i u stanju da ostvari sadasnje zelje.