| Dogadjanja
Dzoint
Kad je, na dan otvaranja Makijeve izlozbe, u Beogradu uhapsen Zeljko
Bodrozic, glavni i odgovorni urednik Kikindskih novina, u malu ususkanu
kikindsku sredinu kao da je pala jos jedna od predizbornih bombi. Gradom
su se pronele najfantasticnije glasine kako je coveka, eto, pojeo mrak,
kako ga vise njegovi najblizi nece videti itd. Srecom, reagovao je Centar
za ljudska prava i Bodrozic se ubrzo vratio u Kikindu.
»Uhapsen sam prilikom odlaska sa izlozbe Bogoljuba Arsenijevica,
kod Padinske skele; pri takvim susretima i ranije sam se raspravljao sa
cuvarima reda, pa su me zapamtili. Izveli su me iz kola, pretresli, nasli
dzoint, a u beogradskom SUP-u, kad su se raspitali ko sam, pretili da ce
zvati Politiku. Noc sam proveo u celiji. U Kikindi sam takodje morao da
se javim na ‘razgovor’ gde su mi rekli da su mi otvorili dosije i da ce
sada uvek postojati osnovana sumnja protiv mene, te da ce moci u svako
doba da mi upadnu u kucu. Interesantno je da je i u kikindskom SUP-u receno
mom advokatu kako se nece objavljivati da sam uhvacen ukoliko prestanem
da pisem o policiji. Sad se konstruise prica da sam uhvacen sa kilogramom
i po najkvalitetnije droge, sto cemo, navodno, prodati da bismo isplatili
dugove Kikindskih, koje su opet kaznjene. Ali, svako cudo za tri dana«,
kaze Bodrozic.
Bodrozic, ozenjen, otac jednog deteta, glavni i odgovorni urednik Kikindskih,
ovim slucajem kao da je stekao jos vise postovalaca, narocito medju mladim
stanovnistvom, na najveci jad onih koji su verovali da su ga uplasili.
U lokalnim RTS novinama Komuna izasao je tekst »Pronadjena droga
kod glavnog i odgovornog urednika«, sa Bodrozicevom slikom, evo,
neka ljudi vide kakav je on u stvari! Postupa se po oprobanom receptu:
najpre red vredjanja, pa plasenja. Ako to ne uspe, slede hapsenja i drugi
postupci, sve sa ciljem da se covek izbruka u maloj sredini gde zivi, te
da prijatelji pocnu da ga izbegavaju, a porodica mu uskrati podrsku. Kikinda
je puna ljudi kojima se upravo ovako nesto vec dogodilo. Obicno zapanjuje
zluradost koju progonitelj ispoljava prema progonjenom, dok on, po pravilu,
nema sanse da se pravda ili brani, a o institucijama i njihovoj ulozi u
svemu ne vredi ni trositi reci.
Halabuka oko dzointa vec pada u zaborav. Ostaje, ipak, neugodno podsecanje
na ovdasnji specijalitet: mnogi bi voleli da se stvari menjaju, ali da
oni, za razliku od Bodrozica, od toga nemaju nikakve stete, niti da budu
u bilo kakvoj opasnosti, niti da im se dogodi bilo kakva neprijatnost,
niti da oni imaju bilo sta sa svim tim. Oni nece da se isticu; hrabrost
i suprotstavljanje prepustaju drugima. Ne, hvala lepo; oni cekaju neki
bolji trenutak.
Gordana Perunovic Fijat
|
