Dosledna obecanjima koja je dala svojim ucenicima i kolegama, mlada profesorka srpskog jezika u Prvoj kragujevackoj gimnaziji Jelena Markovic ostala je jedina od svih profesora u generalnom strajku odbijajuci da uzme dnevnik i vrati se u ucionicu. Uz obrazlozenje da »strajk nije uspeo ne zbog snage protivnika, koji je slab i nemocan, vec zbog naseg kukavicluka«, Jelena zeli da pokaze svojim primerom da je moguce ostati dosledan i uspravan.
Jelena istice da ne zeli da decu uci etici, a da se kao profesor i covek ponasa drugacije i napominje da cinjenica da strajk nije uspeo ne znaci da ce ona odustati u svojoj borbi za kvalitetniju nastavu i bolji polozaj skole.
U izjavi za Republiku Jelena kaze da su na pocetku i tokom strajka svi ucesnici javno obecali da ce ovo biti poslednji strajk i da ce ostati dosledni do kraja i istice da se te zadate reci treba i drzati. »Moje kolege nisu ostale dosledne do kraja, ali sam ja spremna da do kraja ispunim svoju rec koju sam javno izgovorila«, kaze Jelena i dodaje da je u toj odluci podrzavaju djaci, odbijajuci da prihvate drugog profesora da im drzi casove. Jelena istice da je razgovarala sa svojim djacima, za koje kaze da ce morati da placaju, preko nadoknade nastave, ceh strajka profesora i da je pokusala da ih ubedi da prihvate drugog profesora i da je strajk njena borba u kojoj ne zeli da zrtve budu ucenici.
Svakodnevno odlazeci u skolu, Jelena se ponasa kao za vreme generalnog strajka u kojem je ucestvovala vecina zaposlenih u kragujevackim osnovnim i srednjim skolama. Ne zeleci da odustane od svih zahteva koje su prosvetni radnici, posebno clanovi Unije sindikata, istakli u toku strajka, Jelena napominje da se svi zahtevi odnose na elementarnu egzistenciju prosvetnih radnika i na poboljsanje uslova skolovanja.
Podrska profesorki Jeleni stigla je pismom koje je potpisalo 426 ucenika Prve gimnazije, u kojem se istice da je »Jelena postala simbol za nemirenje sa surovom stvarnoscu u kojoj neki ljudi zele da zauvek uguse slobodoumlje u najobrazovanijem delu ovog drustva«.
Profesorki Jeleni svakodnevno stizu podrske od ucenika, kolega i sindikata, u kojima se istice da ukoliko dobije otkaz svi ce ustati u njenu odbranu. Prosvetna vlast se za sada ne oglasava, ali je ocigledno da ne zele da od Jeleninog primera prave »slucaj« koji bi mogao da bude zarazan. Na kraju, Jelena istice da je revolt ucenika prema profesorima veliki, jer nisu ostali dosledni svojim obecanjima.