Bojan al Pinto-Brkic  

Izbor i prvi dani rada novog ruskog predsednika praceni su u Beogradu sa istim zanimanjem kao u Kremlju, gde paranoja ko ce otici, a ko opstati preti da urusi obrise civilizovanog ponasanja. Od Putina svi mnogo ocekuju. Milosevic je, po protokolu, poslao cestitku, s nadom da njihovi odnosi nikada nece preci donju granicu medjusobnog protokolarnog uvazavanja; opozicija je dala par brzopletih izjava, Vuk Draskovic se osmelio na put u »medvedju pecinu« da opipa puls nove vlasti i, kaze, sve je u redu: nasi su pobedili.
Doduse, lider SPO nije video Putina (da li je Pinki video Tita?), ali mu je cini se odlazeci ministar inostranih poslova Ivanov rekao da »Rusija zahteva od srpskog rezima da uradi samo ono sto ona sama radi u svojoj zemlji«. Draskovic je video to kao krunu svoje posete i pazljivo biranoj diplomatskoj formulaciji se zaista ne moze prigovoriti – u tehnickom smislu. Ipak, zlonamerni ce se setiti da je Moskva u poslednjih deset godina stvorila sloj nouveaux riches na racun osiromasenja 95 odsto populacije, da je njome vladao, vlada i vladace autoritarni predsednik, ne obaziruci se na zelje gradjana, nacionalne interese ili odluke nadleznih institucija (mada, kad je Duma u pitanju, mozda postoji opravdanje za nepostovanje parlamenta), da je iskoristila vrlo dubioznu ispriku za napad na gotovo nezavisnu Ceceniju i tamo pocinila zlocine o kojima je tek pocelo da se govori; povrh svega, novi je sef drzave izabran zbog »trijumfa« na Kavkazu, militarizacije drustva, glasina da moze da uradi 500 sklekova i obecanja da votka nece poskupeti. Zar se Milosevic ne ponasa po zadatim arsinima, samo u manjoj sredini?
(Pre)cesto »udaranje glavom u zid« srbijanske opozicije, na zalost ove nacije, nije rezultiralo ozbiljnim analizama, niti promisljenim zajednickim istupima. Polaganje nada u Putina, o kome zapanjujuce malo znaju, zapravo je hvatanje za slamku, jednu od mnogih. Umesto da se oslone na sopstvene snage, oni sada umisljaju da su u guberniji, pa ce car smeniti gubernatora, cim revizor izvesti o katastrofalnom stanju na terenu. Mozda ce novi ruski predsednik, naizgled pragmatican, promeniti kurs prema Beogradu ako mu to bude bilo u interesu, ali opozicija o tome nema nikakvih ne dokaza, nego nagovestaja. Uostalom, kad je Kremlj uputio konstruktivnu pomoc Srbiji i Crnoj Gori?