Aleksandra Ilic

Moc medija u savremenom masovnom drustvu ogleda se, pre svega, u tome sto se svaka informacija moze, brzo i lako, uciniti dostupnom svim clanovima drustva. Razvojem sistema globalnog informisanja stvara se i globalni uticaj na formiranje javnog mnenja i drustvene svesti. Posto je u ovakvom procesu komunikacije publika masovna, ona uglavnom prima informacije pasivno, a tek ponekad aktivno komunicira. Na taj nacin publika dozvoljava mas-medijima da bitno ucestvuju u stvaranju kulturnih potreba celog drustva. U procesu informisanja njegove osnovne karakteristike – istinitost, potpunost, jasnoca – cesto su potisnute u drugi plan, da bi se informacije sto brze plasirale u javnost. Danas bi se javno informisanje u svetu moglo okarakterisati kao industrijska, serijska proizvodnja informacija, ciji je krajnji cilj ostvarivanje profita. Zato se racuna sa odredjenim brojem potreba masovne publike i nastoji se homogenizovati njen ukus. Elementi koji cine ukus prosecnog primaoca informacije istovremeno su i obelezja savremenih mitova: dokumentarna, faktografska podloga, fragmentarnost, ambivalentnost, tajanstvenost, senzacionalnost. Zadovoljavajuci ukus masovne publike sklone mitotvorstvu mas-mediji i sami ucestvuju u stvaranju mitova na globalnom nivou.
Prostor Balkana, kao stalno izvoriste mitova, danas moze da se »pohvali« mitom o Zeljku Raznatovicu Arkanu, koji sve vise dobija karakteristike internacionalnog mita. U okviru ove pojave dva pitanja pobudjuju paznju:
• Kako i zasto su svetski mediji, od medjunarodnog kriminalca sa poternica Interpola i optuzenog za ratne zlocine, nehotice ili s namerom, stvarali internacionalni mit o savremenom antiheroju?
• Kakve efekte je stvaranje ovog mita imalo u svesti odredjenih drustvenih grupa?

Uloga svetskih medija u stvaranju mita o Arkanu

Nekoliko cinilaca tvore teoriju o bitnoj ulozi svetskih medija u kreiranju predstave o savremenom antiheroju u svesti danasnjeg konzumenta informacija.
U vreme dok je Arkan vrsio brojna krivicna dela u nekoliko evropskih zemalja, njegove aktivnosti bile su pracene od strane evropskih medija. Slika koja je tada stvorena sadrzi niz elemenata koji se poklapaju sa osobinama junaka klasicnih mitova: a) natprirodnost – u vise navrata Arkanu se pripisuju neke nadljudske osobine koje ga izdvajaju iz ljudskog drustva. Samim tim, on po svojim urodjenim obelezjima ne podleze zakonima tog drustva vec je iznad njih. Naime, mediji ga nazivaju »neuhvatljivi Jugosloven«, opisujuci njegova bekstva iz dobro cuvanih evropskih zatvora kao »spektakularna«. Godine 1983. mediji su preneli izjavu direktora svajcarskog zatvora Torberg, koji Arkanovo bekstvo snimljeno zatvorskom video-kamerom karakterise kao »dobar materijal za akcionu komediju«. U prilog tome govori i prica kako bekstvo niko nije primetio, te su odbegli morali sami da aktiviraju alarmni uredjaj (bernski list Pogled, Vecernje novosti, 19. 01. 2000); b) neustrasivost – samim izlaganjem rizicima u toku pljacki i bekstava, Arkanu se pripisuje hrabrost i smelost, a stalnim suocavanjem sa smrcu on cini nesto sto vecina ljudi ne moze i ne sme; c) duhovitost – u vecini slucajeva Arkan se prikazuje kao duhovit, sarmantan, urbani kriminalac sa manirima dzentlmena u cijoj izvedbi pljacke postaju vesele i zabavne dogodovstine (holandski novinar ga opisuje kao »sarmantnog Jugoslovena«, a britanski general Majkl Rouz, cije svedocenje prenosi BBC, govori o Arkanu kao »urbanom momku sa gotovo savrsenim osecajem za realnost koji se oslanja na sopstvenu zapovednicku intuiciju... Tom gospodinu se kao zapovedniku i organizatoru mora odati duzno priznanje«, Glas javnosti, 23. 01. 2000).

Smrt je bila neophodan uslov za zaokruzivanje mita o Arkanu, jer se tim trenutkom on iz zivota seli u pricu i stice mogucnost da se nazove besmrtnim. Prostor i vreme koje su svi svetski mediji posvetili vesti o ubistvu, ukazuju na znacaj koji smrt ima u kreiranju mita. Svi programi su prekinuti da bi se emitovala vest o Arkanovoj smrti sa oznakom »hitno«. Prva TV stanica i prvi medij uopste, koji je sa lica mesta izvestio o tom dogadjaju, bila je SKY TV i njen dopisnik iz Beograda Tim Marsal. Tako su i Jugosloveni saznali za njegovu smrt. Posle 30 minuta ceo svet je bio obavesten o ovom dogadjaju koji je poprimio oblik svetske senzacije br. 1. Osim detaljnog prikaza ubistva, ono sto ovom izvestaju daje oblik mitske price jesu brojne teorije o tome ko stoji iza ubistva – oko 30 teorija se pojavljuje u medijima. Time se gradi ona osnovna osobina mita: tajanstvenost i skrivenost motiva. Ovaj opus teorija moze se svesti na sest koje se najcesce pominju i to su: 1. politicko ubistvo iza kojeg stoji beogradski rezim na celu sa predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem; 2. obracun unutar mafije – pominju se tri moguca narucioca: Marko Milosevic, »vozdovacki klan«, albanska mafija; 3. strane tajne sluzbe (CIA, MI5); 4. obracun oko FK »Obilic« ciji je Arkan bio vlasnik i namestanje rezultata fudbalskih utakmica; 5. Radovan Karadzic i Ratko Mladic i 6. Muslimani. Ipak, naglasava se da ce ubistvo ostati nerasvetljeno, cime se pojacava tajna koja se plete kako oko njegovog zivota tako i oko smrti. Svojom smrcu Arkan postaje deo nove price u kojoj postaje zrtva zavere; time on iskupljuje svoje grehe jer je ubijen od gorih od sebe. Medjutim, mit o njemu dobija nove dimenzije i u medijima se provlace nove teorije o tome ko je iz vladajuce garniture sledeci na spisku za odstrel (Independent nagadja da bi sledece likvidacije mogle da se odigraju u Republici Srpskoj, a da bi mete mogle biti Karadzic i Mladic, NIN, 20. 01. 2000). Te liste smrti kruze nekim italijanskim kladionicama, te se na pojedina imena sa liste ulaze veliki novac. To ukazuje koliko smrt u mitskoj prici sluzi kao utociste mnogim ljudskim strastima, i u skladu s tim ima vecu vrednost od zivota (Vecernje novosti, 6. 02. 2000).

Efekti mita o Arkanu u svetskom javnom mnenju

Nesvakidasnji odnos mas-medija u svetu prema lokalnom mitu o Arkanu imao je u svom rezultatu mnoge negativne pojave. Dva dogadjaja govore u prilog tezi da nekontrolisano medijsko eksponiranje neke osobe moze imati za posledicu neku vrstu slave koja se moze zloupotrebiti za ostvarivanje partikularnih interesa odredjenih drustvenih grupa. Naime, mit o Arkanu prelazi granice lokalnog i na taj nacin potvrdjuje sire evropske okvire nacionalnih mitova Balkana. Autori zbornika Rasizam i moderno doba (Politika simbola, Ivan Colovic, 1997) smatraju da na tlu savremene Evrope jos uvek zive pojave kao sto su mitotvorstvo i etnicki nacionalizam. Na prelasku u novi milenijum, usled krize vrednosti civilnog drustva, dolazi do bujanja mitova. Oni su, prema ovim autorima, kanali za projekciju drustvenih strahova i na taj nacin pronalaze sebi mesto na svim poljima javne komunikacije. Ako mediji budu ucestvovali u kreiranju i popularizaciji mitova, postoji mogucnost da umnogome budu odgovorni za podsticanje mnogih negativnih pojava kao sto su etnicki nacionalizam, cak i fasizam.
Dve oblasti drustvenog zivota pokazale su se kao pogodno tlo za razvoj mita o Arkanu: sport, tj. fudbalsko navijanje i rokenrol muzika. Ono sto je zajednicko ovim oblastima i kriminalu jeste bunt protiv drustvenih pravila sa krajnjim ciljem olicenim u njihovom rusenju i uspostavi novih normi ponasanja u drustvu. Ekstremne grupe navijaca i rokenrol muzicari po definiciji pripadaju svetu van zvanicnih drustvenih krugova, svetu koji je alternativan, nepriznat i cije je osnovno obelezje asocijalnost. Oni se tako lako identifikuju sa Antijunakom kao sto je bio Arkan jer je on slicno njima odmetnik od drustvenih pravila, drustveno neprilagodjen i neprihvacen. Zato sledeci dogadjaji izazivaju paznju ali i zabrinutost zbog mogucih daljih posledica.

Na koncertu skotske grupe »Primal Scream« u Oksfordu, 16. 01. 2000, njen frontmen Meni posvetio je prvu pesmu dan ranije ubijenom Arkanu, optuzujuci tajne sluzbe CIA i MI5 za njegovo ubistvo. Istovremeno je njihov album »Istrebljivac« posvecen izmedju ostalih i Arkanu. To je izazvalo buru u britanskim i, kasnije, evropskim medijima. Ipak, ovaj dogadjaj se moze objasniti ako se uoci vec pomenuta veza izmedju kriminala, politike i rokenrola. Politicki angazman rokenrol bendova je star koliko i rokenrol. Mnogi muzicari su sebe smatrali osobama koje mogu da podnesu teret javnog izrazavanja politickih uverenja i ukazivanja na osnovne probleme u drustvu. »Primal Scream« je skotska rokenrol grupa jakih socijalistickih uverenja. Ogorceni nenormalnim okolnostima modernog potrosackog drustva, oni sebe vide kao primalni krik coveka za pravdom i slobodom. Zalazuci se za radikalne promene u drustvu, ovaj bend vidi Arkana kao simbol buntovnika protiv drustvenih autoriteta, tajnih poluga vlasti koje su ga uklonile. Arkan izgleda kao moderni Robin Hud, borac protiv svetske oligarhije moci i bogatstva, koji se stavlja na stranu siromasnih i nemocnih. Iz ove slike Arkana stice se utisak da se njemu pripisuju neke crte borca–pravednika koji se zalagao za univerzalne ljudske vrednosti, sto je odlika svih mitskih junaka (Blic News).

*) Rukopis je nastao u okviru Mirovnih studija pri Centru za antiratnu akciju, februara 2000. Mentor: Ivan Colovic.