Pocetkom marta, kao da se u zdravstvu nista dramaticno nije dogodilo, republicko ministarstvo je promovisalo svoj ambiciozni program »Ciljevi i mere zdravstvene zastite u Srbiji do 2010«. Jedan od osnovnih zadataka programa je rad na promovisanju primarne zdravstvene zastite razvijanjem zdravog nacina zivota. Velika paznja takodje je posvecena i potrebi sprecavanja i suzbijanja sirenja zaraznih bolesti.
Ali, nijedna od 35 tacaka programa ne govori o nacinima suzbijanja posledica neodgovornosti zdravstvenih subjekata tokom same epidemije. Nijedan program, ma koliko on ambiciozno bio zamisljen, nece dati nikakvih rezultata ako se sprovodi na nacin na koji su odgovorni u zdravstvu prisli ovogodisnjoj epidemiji gripa. Prisetimo se mnogih veoma recitih i upecatljivih primera.
Dok su se svetske metropole nadmetale u organizaciji sto spektakularnijeg i originalnijeg obelezavanja nulte – 2000. godine, nasi sugradjani su prelazak praga milenijuma, nazalost, proveli u krajnje neuobicajenoj i sumornoj atmosferi.
Izostala je uobicajena pretpraznicka potrosacka groznica, kao i euforicno raspolozenje koje je ranijih godina nezaobilazno pratilo »najveseliji« praznik u godini. Period uoci i tokom praznika bio je obelezen konfuzijom i strahom. Izazvani svim dogadjajima i svim nedoumicama koje su pratile ovogodisnju epidemiju gripa, kod dela starije populacije pojavili su se i prvi nagovestaji potpunog beznadja. Nastupila je ocajnicka potraga za najosnovnijim medikamentima za preventivu i lecenje gripa cije je postojanje zvanicno uporno negirano. Nesklad izmedju saopstenja nadleznih zdravstvenih sluzbi i vanrednog stanja u ambulantama i apotekama sirom Srbije samo su doprinosili atmosferi opste nesigurnosti.
Potpuno zanemarujuci cinjenice, nadlezni organi su uporno odbijali da se suoce sa ociglednim simptomima koji su svakom iskusnijem epidemiologu nedvosmisleno ukazivali na pocetak epidemije izazvane virusom gripa. Naprotiv. Bas oko Nove godine, u jeku epidemije, predstavnici Ministarstva zdravlja i referentnih epidemioloskih sluzbi pokusavali su da nas ubede kako se ne radi o gripu, vec za zimsko doba uobicajenom, povecanom broju akutnih respiratornih infekcija koje izazivaju razliciti virusi, porucujuci nam kako nema razloga za vanredne mere zdravstvene zastite, a kamoli za paniku.

Grip (influenca – med.) rec potice od francuske reci gripper, (engleski grippe) sa znacenjem scepati, zgrabiti, zarazna je bolest ciji je uzrocnik virus influence, veoma vitalan i izuzetno pokretljiv virus, koji je u stanju da za nekoliko dana zarazi milione ljudi, a za samo nedelju dana, u danasnje vreme, ima sposobnost da se prosiri globalno (tip A).
U medicinskoj praksi uz poznate tipove influence A, B i C, postoji i veliki broj podtipova. Cirkulisanjem medju populacijom u borbi za opstanak, ovaj virus je pokazao izuzetnu otpornost i mutagenost, stalno menjajuci svoju antigensku strukturu, sto umnogome otezava pronalazenje adekvatne vakcine, koja bi obezbedila imunitet za svaki sledeci nalet epidemije.
Grip je ozbiljna zarazna bolest, jer je cesto pracena komplikacijama posebno kod hronicnih bolesnika i starijih osoba. Posledice se krecu od upale pluca, bronhitisa, upale sinusa i nerava, srcane smetnje, pa do onih laksih, kao dugacak period oporavka zbog ataka na imunoloski sistem bolesnika.

Razloga za paniku je ipak bilo. Suocili smo se ne samo sa veoma otpornim virusom, vec i sa dramaticnom nestasicom skoro svih farmaceutskih proizvoda, kakva u novije vreme nije zapamcena. Sve posledice problema hronicno lose snabdevenosti trzista sirokim spektrom lekova dosle su do punog izrazaja nakon preuzimanja i konfiskacije imovine naseg, donedavno, najveceg proizvodjaca lekova – ICN »Galenike«, koja je pokrivala vise od 70% domaceg trzista najtrazenijh lekova. U isto vreme dok smo se suocavali sa sve praznijim apotekama, putem medija smo mogli saznati da su iz Apotekarske ustanove »Beograd« stigla uveravanja »da lekova ima dovoljno, te da su nestasice privremenog karaktera«.
Ni samo Ministarstvo zdravlja nije pokazalo neophodnu ozbiljnost. Predstavnici Ministarstva su se u kriticnom trenutku veoma netakticno poneli prema pacijentima, nastupajuci u medijima sa stavovima kakav je: »Nestasici lekova doprineli su sami gradjani, koji nekriticki trose lekove, a jedan broj stvara zalihe«. U svakom slucaju, namerno ili ne, izostala je brza akcija da se nastala kriza sto uspesnije premosti i da se bolesnicima sto pre omoguce neophodni lekovi. Kakve su sve posledice ovako neodgovornog pristupa problemu od strane odgovornih ostaje tek da se vidi. Reagovanje sa najviseg nivoa, sa ciljem da se na brzinu premosti hronican problem deficitarnosti na trzistu lekova i medicinske opreme, usledilo je i suvise kasno, a nacin na koji se reagovalo samo je izazvao aferu u javnosti. Otvorila su se nova pitanja vezana za nabavku lekova uvozom iz Kine kao i povodom lekova dobijenih u vidu humanitarne pomoci.
Razlozi za ovakvo ponasanje nadleznih zdravstvenih sluzbi u vezi sa nepotrebnim i po naciju zasigurno stetnim odugovlacenjem donosenja odluke o proglasenju epidemije gripa u Srbiji, dok u isto vreme imamo nedopustivo losu snabdevenost trzista najosnovnijim lekovima, jos uvek nisu ni dovoljno niti u potpunosti razjasnjeni.

Ignorisanje cinjenica

Vec prvi signali upozorenja o mogucoj epidemiji i uzrocniku morali su da mobilisu nase ustanove koje se bave prevencijom i kontrolom virusnih zaraznih bolesti, u koje spada i grip. Naime, jos septembra prosle godine Centar za infektivne bolesti u Atlanti (CID – Center for infectious diseases), dao je preporuku Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) da ce ove sezone najverovatnije virus influence tip A, podtip (H3N2) poznat kao »Sidnej«, biti prenosnik infekcije, te da se prema tom tipu pripremi i adekvatna vakcina.
Inostrani eksperti su iskreno i otvoreno priznali da su bili zateceni obimom epidemije, uprkos preporuci koja je na vreme bila prosledjena svim referentnim epidemioloskim centrima sirom sveta. Iznenadila ih je izuzetna pokretljivost i potentnost prisutnog virusa, koji se ove godine »pojavio« mnogo ranije nego sto su oni to ocekivali. Dr Daniel Lavansi, Koordinator za suzbijanje zaraznih bolesti u SZO iz Zeneve, ocenjujuci virulentnost ovog specificnog uzrocnika gripa, veoma se ilustrativno izrazio recima: »Imamo posla sa veoma pametnim virusom, koji je bio brzi od strucnjaka i isao ispred mera prevencije«.
Ako su i najopremljenije i najsavremenije zdravstvene sluzbe Evrope i SAD priznale da su uz angazovanje svih raspolozivih sredstava imale velike poteskoce da se izbore sa jednom od najsilovitijih epidemija influence u poslednjoj dekadi, onda je to priznanje moralo da bude samo dodatni podsticaj Ministarstvu zdravlja da se u nasim uslovima izbori za sto je moguce vecu mobilizaciju svih ucesnika u primarnoj zdravstvenoj zastiti, a ne da im posluzi kao dnevno-politicka propaganda na RTS-u. Antiepidemioloske mere je sto hitnije trebalo podici na najvisi nivo, bez nepotrebnog odugovlacenja. Vec sa pojavom prvih slucajeva, cija je klinicka slika ukazivala da se radi o gripu, trebalo je formirati nacionalni krizni centar, koji bi iz dana u dan pratio kretanje virusa na terenu i aktivno informisao zdravstvene centre i stanovnistvo u republici. Tu nije bilo mesta za sumnju u epidemioloski nalaz koji je potvrdjen u susednim zapadnim zemljama, a utvrdjen od strane eksperata SZO.
Manir nepoverenja, skepse i potcenjivanja za sve sto dolazi iz »neprijateljskih i agresorskih« zemalja, bar u ovom slucaju, trebalo je da izostane od strane referentnih zdravstvenih ustanova i za to odgovornih pojedinaca.

• Leposava Milicevic/JUL – ministarka zdravlja Republike Srbije, clan Upravnog odbora (UO) Klinicko-bolnickog centra Srbije, i clan UO Medicinskog fakulteta 
• Tomislav Jankovic – direktor Republickog fonda zdravstvenog osiguranja, direktor Instituta za virusologiju i imunologiju »Torlak«, predsednik UO »Galenike AD«, clan UO »Medifarma«, clan UO Zavoda za hitnu medicinsku pomoc
• Milovan Bojic/JUL – potpredsednik Vlade Srbije, direktor Kardiovaskularnog centra »Dedinje«, predsednik UO Medicinskog fakulteta
• Veljko Djerkovic – direktor zavoda za zastitu zdravlja Beograda i direktor novoformiranog Zdravstvenog saveta Beograda
• Ljubica Baosic – direktor Apotekarske ustanove »Beograd«
• Direktori farmaceutskih firmi »Zorka-farma«, DP »Zdravlje« Leskovac i »Galenike AD« su takodje clanovi SPS/JUL koalicije.

Kako je sve pocelo?

Prvi pacijenti kod kojih su, prema simptomima, postojale indicije da se radi o influenci, registrovani su jos tokom oktobra i novembra meseca prosle godine. Broj takvih bolesnika u decembru se iz dana u dan povecavao, a kulminaciju je dostigao nekako bas uoci i oko novogodisnjih praznika. Za to vreme nadlezni organi su nastojali da negiraju postojanje problema strategijom precutkivanja i dezinformisanjem javnosti. Njihova saopstenja i njihova argumentacija mogli su se svesti na jedan, i to sledeci zakljucak: »Gripa nema, ali ima cestog obolevanja od razlicitih virusnih infekcija, koje po simptomima lice na grip«.
Kako se broj obolelih sve vise umnozavao, tako su izjave i saopstenja u dnevnoj stampi bili sve nelogicniji i nerazumniji, i zasigurno nisu bili u funkciji istinitog informisanja. Kao rezultat nejasnih formulacija tipa »o povecanom sezonskom obolevanju od akutnih respiratornih infekcija, koje su rezultat prisustva vise virusa, medju kojima dominira jedan...« kod gradjana su se unosili panika i sumnja da se cinjenice, iz ko zna kojih razloga, namerno prikrivaju. Izjave koje su pristizale iz epidemioloskih sluzbi i ustanova sa svih nivoa sirom Srbije (gradskih, regionalnih i republickih zavoda za zastitu zdravlja) nisu odrazavale realno stanje, niti su obavestavale javnost o cemu je zaista rec.

Pitanja bez odgovora

Zasto je Ministarstvu zdravlja bio potreban materijalni dokaz o prisustvu virusa gripa koji bi dosao iskljucivo iz nasih laboratorija? Ako se nase resorno ministarstvo, iz samo sebi znanih razloga, vec odlucilo da epidemiju gripa proglasi tek po prispecu nalaza, zasto je onda bilo potrebno toliko vremena za jednu rutinsku analizu? Pogotovo kada se uzme u obzir da je ona samo potvrdia ono sto se vec mesec dana unazad i pretpostavljalo – da se radi o australijskom virusu influence, poznatom pod imenom »Sidnej«. Takodje intrigira i cinjenica da je virus prvo izolovan u Institutu za epidemiologiju, pri Institutu za zastitu zdravlja Vojvodine u Novom Sadu, 11. 01. 2000, a tek posle toga u Institutu za imunologiju i virusologiju »Torlak« 15. 01. 2000.
Na pitanje zasto je toliko dugo trajala procedura oko samog identifikovanja tipa virusa, nacelnik sektora za virusologiju u Novom Sadu dr Vera Jerant-Patic odgovorila je »da je tacno da ovaj virus nije ni nov, ni nepoznat, ali da je nase strucnjake iznenadilo to sto jos nije bio registrovan u susednim zemljama«. Ova argumentacija navodi na pomisao da su u nasim referentnim laboratorijama dobili direktivu da traze sve moguce izazivace gripa, samo ne onog koji je vec oznacen kao uzrocnik, u okruzenju.

U emisiji specijalno posvecenoj ovoj temi na RTV Studio B (27. 01) mogli smo od dr Roncevica saznati da je sam proces utvrdjivanja uzrocnika epidemije trajao tako dugo, iz prostog razloga sto verovatno nismo u nasim laboratorijama imali potrebne reagense da se analiza uradi ili da ocigledno nesto nije u redu sa opremom (neispravna ili dotrajala) drzavnih laboratorija.
U vezi sa ovim namece se pitanje zasto civilni sektor, ako vec iz tehnickih razloga nije bio u stanju da brzo i pravovremeno obavi neophodna ispitivanja, ovaj posao nije poverio VMA koja bi iz bezbednosnih razloga morala da raspolaze i sa odgovarajucom opremom i sa odgovarajucim sredstvima za ovakve analize. Ipak, rec je bila o epidemiji, a svaka epidemija trazi vanredne mere i drzava je duzna da adekvatno deluje na prevenciji i saniranju posledica. Rezultat ovakvog stava je preko 1 500 000 obolelih. Statisticki gledano, u jednom trenutku, sredinom januara, cetvrtina populacije u zemlji podlegla je virusu gripa.

Pa ipak, iako dobro upoznate sa statistikom, drzavne zdravstvene ustanove kao da su se bojale da proglase epidemiju. Kao da nije bilo vazno sto ce kasnjenje od skoro mesec dana sa sprovodjenjem antiepidemioloskih mera doprineti da posledice budu neuporedivo vece, a njihovo saniranje neuporedivo teze.
U zenitu epidemije u javnosti su cak plasirane i pogresne prognoze u cisto propagandne svrhe. Setimo se samo primera kada je pomocnik direktora Zavoda za zastitu zdravlja Beograda, doduse uz malu ogradu da grip ume i da iznenadi, u javnost izasao sa izjavom kako: »Eksperti SZO predvidjaju da ce ove sezone cirkulisati identicni sojevi virusa kao i prethodne godine, pa s obzirom na vec formiran ‘imunoloski bedem’ kod veceg dela populacije, ove zime ne treba ocekivati veliki broj obolelih od gripa«.
Govoriti o »imunoloskom bedemu populacije« u trenutku kada je on posle visegodisnjeg sistematskog narusavanja prakticno unisten ili je dostigao najnizu tacku, najblaze receno je licemerno. Udvostrucen broj sahrana tokom januara najbolji je pokazatelj realnog imunoloskog potencijala nasih sugradjana. U trenutku kada su groblja bila pretesna, a dan prekratak da bi se svi nasi preminuli sugradjani samo pristojno sahranili, stvaranje lazne slike u javnosti o nekakvom »imunoloskom bedemu« za krajnju posledicu samo je moglo imati i dalje neometano sirenje virusa medju populacijom.
Fizicki i psihicki iscrpljeno, a psiholoski potpuno nepripremljeno stanovnistvo predstavlja idealan teren za sirenje svih vrsta zaraze. U ovako ugrozenoj sredini, uz nemastinu i lose higijenske uslove, cak se i najbezazlenija prehlada moze toliko iskomplikovati da krajnje posledice po oboleli organizam mogu biti tragicne.

U SR Jugoslaviji vakcina se spravlja u nacionalnoj laboratoriji za grip Instituta za imunologiju i virusologiju »Torlak« u Beogradu. Po preporuci SZO iz Zeneve, proizvedena je vakcina koja u sebi sadrzi tri razlicita soja virusa gripa, za koje se procenjuje da ce cirkulisati ove sezone.
Iz instituta »Torlak« pocetkom novembra prosle godine distribuirano je 300 000 doza vakcine. Ova vakcina nije namenjena deci, pa je za njih trebalo potraziti vakcinu inostranih proizvodjaca »Merk« ili »Smit Klajn«.
Za vreme ovogodisnje epidemije u SAD, najtrazeniji preparati bila su dva novoregistrovana leka protiv gripa proizvodjaca »Hofman La Ros« i »Glakso-Velkam«.

Bez edukacije nema perspektive

U poslednjih nekoliko godina svet se suocava sa novim generacijama istih virusa za koje se pretpostavljalo da su savladani i da se njihovo sirenje moze lako kontrolisati. Ovogodisnje svetsko iskustvo sa obimom epidemije, kao i virulentnost samog virusa trebalo bi nase strucnjake da navede na razmisljanje o stvaranju strategije posebnih rezima zastite imunoloskog potencijala populacije. 
Neophodno bi bilo izvrsiti i psiholosku pripremu gradjanstva za nove generacije virusa, kako bi se otklonile dosadasnje opasne predrasude o njihovoj bezazlenosti. Da epidemiju influence treba shvatiti ozbiljno, bas zbog cesto tragicnih komplikacija, govori nam i cinjenica da je svojevremeno od posledica izazvanih gripom za vreme pandemije gripa 1969. godine, samo u Srbiji umrlo oko 10 000 osoba. A, prisetimo se, u tom periodu opsti kvalitet zivota ipak je bio na mnogo visem nivou nego danas, a samim tim i »imunoloski bedem populacije«.
U slucaju ovogodisnje epidemije gripa, slobodno se moze reci da se opet politicki interes pokazao predominantnim u odnosu nad osnovnim – zivotnim. Nije prvi put. Posledice znamo. Evidentne su na svakom koraku.