Gradjanski parlament u Kikindi izazvao je zivo interesovanje, sto zbog akutnosti teme, sto zbog okupljanja tolikog broja pravnika, novinara, predstavnika nevladinih organizacija i boraca za dostojniju stvarnost na jednom mestu. Rasprava o sudstvu, zavisnom i nezavisnom, nije ostavila publiku ravnodusnom. Od pozitivne energije, koja se tog 11. marta obelodanila u Velikoj sali Doma omladine, Kikindjani zeljni promena zivece barem do sledeceg slicnog dogadjaja. O Gradjanskom parlamentu pisale su visokotirazne dnevne novine i izvestavali elektronski mediji. Kikindske novine i VK radio posvetili su ovom skupu zapazeno mesto i prostor u programu, odnosno na stranicama. Tako je javnost u Kikindi visestruko i blagovremeno obavestena sta se desilo u Domu. Bilten Gradjanskog parlamenta deljen je i citan u velikom broju. Nasiroko su prepricavani i citirani govori dr Zorana Ivosevica i prof. dr Momcila Grubaca, istupanja sudija i gradjana kojima su ugrozena prava, narocito apel Gradjanskog parlamenta da se zahteva angazovanje najvisih instanci povodom sudbine Bogoljuba Arsenijevica Makija. A kao i uvek kad nam zatreba podrska, bilo je i Kikindjana koji su samo zeleli da uzivo vide strucnjake i poznate aktiviste o kojima inace samo citaju, da sa njima porazgovaraju i obnove rezerve hrabrosti.
Onaj deo kikindske javnosti kojem nisu strani licni primer i preuzimanje odgovornosti za svoj zivot bio je ohrabren i obradovan. Drugi deo, koji jos uvek ceka da se odnekud pojavi drug Tito na bijelom konju i uspostavi red, nije se oglasavao, za sada barem. Kikindski mediji u sastavu RTS-a nisu posvetili skupu ni red u novinama, ni zvuk u radio programu, iako im ni na koji nacin nije bilo zabranjeno niti ometano da posalju predstavnike i izvestavaju. Uvrezila se praksa da se dogadjaji prate ili jednostavno ignorisu vec u zavisnosti ne od znacaja dogadjaja, nego od odgovora na pitanje: ko to organizuje?
Na proteklom sastanku Gradjanskog parlamenta, a i posle sastanka, naglasavano je koliko je vazno da se odrzavaju ovakva ostrva nade (ili ognjista nade, kako je lepo rekla dr Olga Zirojevic iz redakcije Republike) kako ljudi ne bi pali u ocaj pred narastajucim uzasom i mrakom. Veoma je vazno da gradjani vide da nisu sami ni jedini zato sto zele drugaciji zivot. Zlo deluje na mnogo nacina, a osobito rado se bavi izolovanjem, tako da se dobromislecima ucini kako ih je malo. Secamo se da je kriticna masa na protestima povodom izborne kradje uporno i dosledno nazivana sacicom nezadovoljnika. Sacice su u medjuvremenu porasle; ostrva se spajaju iskljucivo dobrom voljom ostrvljana izbeglih iz besmisla; a tribine na kojima se slobodno govori postaju sve redovnije. A, ko zna, mozda cemo se uskoro navikavati i na dobre stvari umesto na sve gore, kako smo do sada praktikovali.