U Topoli na Oplencu od 5. do 8. marta 2000. odrzan je seminar lokalno-regionalne ekoloske inicijative sa vizijom interregionalnog uticaja/znacaja donosenja Zelene platforme jugoistocne Evrope. Ovo je bio jedan od serije sastanaka u poslednje tri godine, ne samo u Topoli vec i u Zenici, pod okriljem projekta Zelena mreza Balkana.
Inicijativu je pokrenuo Zeleni forum Svedske. Formalni nosilac ove inicijative u Srbiji je Zelena ekoloska stranka Srbije – sekcija u Topoli, a u BiH – Eko-pokret iz Zenice.
Uloga i trud Zelenog foruma Svedske neosporno su znacajni u kontekstu omogucavanja neposrednih kontakata u regionu, a posebno u gradovima koji jos uvek lece rane rata, paradigmaticne negacije svake ekoloske svesti i etike. 
Rat je podigao visoke zidove i medju onima koji su se davno sastajali na ekoloskim skupovima i projektima diljem bivse nam zajednicke teritorije, a za mnoge i domovine, verujuci da treba da zastitimo zivot i prirodu regiona, koji je, ako nista drugo, mogao biti ekoloski balkon Evrope, zasejan multikulturnim artefaktima civilizacija, koje su znale ziveti i graditi u harmoniji sa prirodom i okruzenjem.
Nas, koji smo se naknadno kao NVO pridruzili umrezavanju sa ovakvim razumevanjem znacenja ekologije, posebno je podstakao seminar i putovanje u Zenicu 1998, kroz sprzeni pejzaz, nekad tako svima poznat; gledam zajednicku fotografiju, tom prilikom snimljenu na Mostu u Visegradu, sa nevinim osmesima davnih skolskih ekskurzija, samo sada smo to bili mi, sezdesetogodisnjaci, kojima je i spomen detinjstva ukraden a mnogima i unisten. Zato je za nas vazno da cuvamo mrezu onih koji su spoznali tragediju »razrusenog balkona«, koja se vec odavno plete i na mnogim drugim mestima; panevropskim i interregionalnim projektima, gde se susrecu, komuniciraju bez obavezujucih platformi ekolozi sa Balkana ili jugoistocne Evrope, koji zaista zele da sire mrezu. Jer, bitna je mogucnost komuniciranja, a otvorenost i nedeterminisanost forme jeste osnovni preduslov.
Seminar u Topoli, sa temom Zelena platforma Jugoistocne Evrope, uneo je, nazalost, neke nedoumice u odnosu na nacin i mogucnost ucestvovanja i NVO-a u umrezavanju. Na pocetku diskusije o ponudjenom tekstu moguce Platforme, kao pozvana ucesnica upozorila sam na cinjenicu da agende partija i agende NVO-a, a posebno u kontekstu politickih/strateskih odrednica, moraju biti transparentno diferencirane, kako bi se izbegla mogucnost da se rad i brojnost NVO-a i nezavisnih pojedinaca u mrezi, podvedu pod stranacku konstitucionalnu i izbornu platformu. Posebno kad nije jasna ni struktura stranackih tela, ni imena formalnih predstavnika, ali ni sireg politickog programa (pored samo zelenog/ekoloskog, koji i sam zahteva vecu preciznost i sistematizaciju pojmova). U odnosu na interregionalni obuhvat, takodje su se javile ozbiljne dileme: postavljeno je pitanje da se obrazlozi zasto smo Zelenu mrezu Balkana preimenovali u Platformu jugoistocne Evrope. Na skupu u Topoli ucestvovali su i predstavnici zelenih partija Kipra i Grcke, ali nije bilo jasno kakav je stav ostalih o ovoj inicijativi. Zanimalo nas je kakav je znacaj za ovu mrezu Pakta o stabilnosti jugoistocne Evrope i zasto nigde nema Makedonije (a cesto ni Turske ni Albanije) u strukturi teksta.
Smatrali smo da je forma seminara (edukativnost, otvorenost dijaloga usmerenog na otvorenost umrezavanja i saradnje na razlicitim nivoima i teritorijalnim potcelinama) dobila kongresnu formu donosenja Platforme, a da nismo sigurni da su i ostali ucesnici prihvatanja Pakta za stabilnost imali prilike da se o njoj izjasne/ucestvuju. Platforma po svojoj formi postaje na neki nacin bazicni, a time i obavezujuci dokument za one koji su je razmatrali, ali za one druge, skoro »fantomski prisutne«, moze da bude vidjena kao vec »zauzeta« pozicija nekih, a time i automatski zatvorena za druge.
Relevantnost postavljenih pitanja i dilema postala je bitna za ishod dosta mukotrpnog celodnevnog rada, kada je, na samom kraju dana, delegat iz Grcke jasno i eksplicitno osporio promenu naziva mreze Balkana, ali ne postavljajuci pitanje otkud Kipar onda na Balkanu, niti kakav je znacaj za ovakvu ekolosku saradnju u regionu medjunarodnih dokumenata Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope. Nesporazumima je svakako doprineo i apel nekih ucesnika da u Platformu udje zahtev za »ukidanjem NATO-a«, ali bez ikakvih ekoloskih ili alternativnih politickih propozicija za stabilizaciju sigurnosti u regionu.
Ovakav nacin sirenja ekoloske mreze doveo nas je, nazalost, u situaciju da zahtevamo da ne budemo pomenuti ni u jednom dokumentu koji ce na kraju izaci sa ovog seminara, iako kao NVO i pojedinci hocemo da saradjujemo na elaboraciji ekoloskih mreza lokalno, regionalno, interregionalno. Smatramo relevantnim da se na vreme prodiskutuju u siroj javnosti ovakve inicijative i dileme, a posebno stoga sto vec postoji dosta dilema oko veza izmedju NVO-a, stranaka i pre svega otvorenosti i transparentnosti zajednickih, ali i posebnih programskih i politickih stavova. Posebno je to znacajno u odnosu na konstruktivno ukljucivanje u realizaciju programa iz Pakta stabilnosti, kako bi se na vreme sprecilo svojevrsno zatvaranje u ograniceni broj/krug vec »nominiranih« ucesnika, ili nametanje kisobrana NVO-a, mreza ili stranaka, sto bi u sustini negiralo mogucnosti stabilizacije regiona, jer bi ponistavalo principe transparentnosti, drugosti i ukljucivanja lokalnih zajednica u procese demokratizacije, odnosno dovelo bi u pitanje shvatanje samog pojma demokratije.