Bojan al Pinto-Brkic

Koliko je najavljivan samit u Lisabonu, i »velike promene« u evropskoj politici prema Jugoslaviji, ocekivalo se, Boze me oprosti, da ce nam petnaestoro, poput velikog brata, sami skinuti Milosevica ili da ce, macehinski, dici ruke od nas, kad vec pominju tu porodicu demokratskih nacija. Medjutim, nista se strasno nije dogodilo, sefovi drzava i vlada clanica EU su se okupili, proglasili Srbiju za »crnu rupu« i ostavili je iskusnom Havijeru Solani na cuvanje.
Ispostavilo se da su »velike promene« u stvari marginalne, kozmeticke, osim ako se ne racuna promena svesti dece na Balkanu. Traktoristi, vozaci formula, piloti, kosmonauti: zdravo. Kad porastem bicu Milo Djukanovic. Onako lijep (bolje izgleda od Moma), Evropa kaze »politicki suprotstavljen Milosevicu« – mada bi se mnogi zakleli da to s politikom veze nema.
Primer neogranicene pomoci vlasti u Crnoj Gori ilustruje strategiju EU. Poprilicne svote novca odavno stizu na jugoslovenske prostore. Deli se sakom i kapom raznoraznim »akterima civilnog drustva«, bez obzira radili oni nesto ili ne. Djukanovic, evo, drugu godinu obecava, pa odlaze referendum, najavljuje, pa odlaze ekonomsku tranziciju, da bi je na kraju zapoceo sumnjivim potezima, dok nacionalnu crkvu priznaje registracijom u policijskoj stanici, kao kakvu sektu.
Idealno za EU je, prema recima jednog ambasadora akreditovanog u Beogradu, snazno raspolozenje stanovnistva, 80 ili 90 odsto, protiv Milosevica, opozicija zavrsava celu stvar oko smene rezima, oni se pojavljuju sa novcem i pokrivaju sve racune. Tesko da bi ovde neko imao primedbe na tu strategiju, no svima je jasno da su uslovi daleko od idealnih. Deset godina se opozicija igra mesijanskog zavestanja (mozda su danas na korak od dolaska na vlast, vise spletom okolnosti, nego sopstvenom zaslugom), a simpatije populacije cak ni u snovima ne dostizu ni dve trecine, inace bi Jugoslavija uveliko predvodila Balkan u evropske integracije. Sta EU onda radi? Pa, ubacuje jos novca, nadajuci se da ce kvantitet finansiranih izroditi kvalitet!?
Ne ponasa se Unija sve ovo vreme narocito pametno. Imali su gafova, katastrofalno pogresnih procena, sukoba medjusobnih interesa, sto je dozvoljavalo Milosevicu ne samo da pliva, nego i da ponekad bude glavna riba u jugo-mocvari. Sada tvrde da se pojavljuju sa strategijom, ali ona zapravo predstavlja kompilaciju besplodnog decenijskog tumaranja izmedju principa i prvorazrednog pragmatizma. Pati li Evropa od nedostatka ideja ili i dalje zamislja da je Jugoslavija na drugom kontinentu i da Brisel moze da deluje nezainteresovano?