Potpisivanjem Protokola sa Vladom Srbije, sredinom prve nedelje marta, predstavnici Republickog odbora obrazovanja, koji je deo Veca Samostalnih sindikata, najavili su kraj sestonedeljnog strajka zaposlenih u prosveti, a da osnovni zahtevi zbog kojih se u protest krenulo nisu ispunjeni.
Kao tracak nade, ali sa malom verovatnocom da se to i dogodi, ostala je jos mogucnost da ROS na sednici koja ce se odrzati 11. marta odbije potpisani Protokol. Ostalim sindikatima, koje Vlada ni ne priznaje kao pregovarace, a koji su i do sada bili radikalniji, ostace samo da se povuku, do nekih boljih vremena kada budu okupili vecinu zaposlenih u skolama. Djacima koji su poceli da se okupljaju i protestuju dajuci podrsku svojim nastavnicima, ali su trazili i izmenu Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju, te oslobadjanje ove generacije maturanata od polaganja maturskog ispita, preostalo je da se vrate u ucionice. I ovaj strajk bice samo jos jedan u nizu onih koji su okoncani a da nijedan od zahteva sa kojima se poslo nije ostvaren.

Zaposlenima u obrazovanju Srbije, posle sest nedelja strajka zbog niskih zarada, Vlada republike kao zvanicni poslodavac i predstavnici najbrojnijeg Samostalnog sindikata, ipak su ponudili povecanje plata, tako da bi ubuduce profesori prosecno primali 2043 dinara umesto dosadasnjih 1695, nastavnici 1771 dinara umesto 1419 dinara, a spremacice 750 dinara umesto dosadasnjih 610 dinara. Ove plate nisu ni manje ni vece nego u ostalim, takozvanim drustvenim delatnostima koje nisu ni strajkovale, vec su samo odmah prihvatile, od Vlade Srbije kao poslodavca, ponudjenu novu, za deset procenata visu, cenu rada koja se obracunava na osnovu minimalne cene od 305 dinara.
Sve u svemu, niko od zaposlenih u delatnostima finansiranim iz budzeta republike nece primati ni po sto maraka po realnom kursu.