Sve su cesce vesti o skrnavljenju crkava u Srbiji, ali cudna vest iz Pozarevca koju beleze novine – Danas 1. marta 2000. – je koliko neobicna toliko i zaljenja dostojna. Neko je u noci izmedju 13. i 14. februara prosuo »crvenu boju na stepenistu Eparhijskog dvora i crnu boju na stazi koja vodi u crkvu«.
Crvena boja nije nesto posebno cudno, a nije to ni crna – crvena boja je zvanicna boja Crkve i svestenik sluzi ogrnut crvenom plastanicom kada sluzi mucenicima, a crna je vecni znak zalosti nad sudbinom naseg Spasitelja. Medjutim, ovako kombinovane i na ovakvom mestu, boje govore o necem drugom i nude jednu poruku koja se moze – istina – razlicito citati. Tako tu poruku citaju i vernici koji su veoma uznemireni jer u novije vreme ima postupaka nekih predstavnika nase crkvene jerarhije koji govore o njihovom cudnom priblizavanju crno-crvenoj koaliciji koja je na vlasti, o cemu je nedavno – i to u vise navrata – govorio i o. Sava Janjic kao o necem sto »skandalizuje narod«. Dakle, moze se ova poruka citati i tako, na neki nacin »stendalovski«, jer, po svemu sudeci, cin u svakom slucaju nedolican ima i tu poruku i taj smisao. Uz nuznu osudu ovog cina preosveceni bi trebalo i o tome da progovori u redovnoj homeliji koju uvek, upravo na izmaku siropusne nedelje pred post, od njega rado slusamo.