Dogadjanja
Da ne zacuti Srbija
Prvi protest nezavisnih novinara »ponedeljkom
kod Nusica« simbolicno je zigosao sudije koji su kaznili medije sa
ukupno 50 miliona dinara
Poslednjeg ponedeljka januara, u podne, na Trgu Republike u Beogradu,
nadomak spomenika Branislavu Nusicu, postavljena je neobicna scena: za
stolom sedi novinar Filip Mladenovic, sa crvenim povezom preko usta i gajtanom
oko zglobova saka naslonjenih na pisacu masinu. U 12,05 pred pedesetak
novinara i tri uniformisana policajca, predsednica NUNS-a Gordana Susa
otvara prvi, ubuduce tradicionalni protest poslednjeg ponedeljka u mesecu,
»zbog primene neustavnog
Zakona o javnom informisanju«. Namera ovog prvog skupa bilo je javno,
dabome simbolicno, zigosanje 47 sudija za prekrsaje koji su po Zakonu o
informisanju kaznili novinare i glasila sa
ukupno oko 50 miliona dinara. Spisak imena sudija istaknut je na, za
ovu priliku napravljenom stubu srama, a Gordana Susa je izjavila: »Represivni
Zakon o informisanju, koji je inkvizitorski jer se zasniva na pretpostavci
krivice medija, zakon koji stiti lopove i lazljivce jer samo uz njihov
pristanak mozete objaviti da su lagali ili ukrali, zakon koji se selektivno
primenjuje i ima iskljucivo politicku upotrebnu vrednost za rezim da bi
ucutkao neistomisljenike – neke sudije su tako zdusno prihvatile da njihova
imena zasluzuju da ih zapamtimo. Pre godinu i po imali smo sedam dnevnih
novina koje nisu bile pod kontrolom vlasti, a danas tri. Sistematsko unistavanje
Glasa
javnosti i stamparije ABC Grafika, pokretanje stecajnog postupka, upad
parapolicajaca, ukazuju na nameru rezima da ostanu samo dve, pa jedna i
najzad nijedna novina koja nije pod njihovom kontrolom. To ne zelimo da
otcutimo. Zelimo, naprotiv, da ohrabrimo i druge da ne cute i da se suprotstave
tome«.
Protestna poruka skupa
Vek posle Nusicevog robijanja zbog slobodne reci, na snazi je Zakon
o javnom informisanju cija je svrha da zacuti cela Srbija. On je delo ogoljene
samovolje jedne pogubne vlasti.
Ovaj zakon je uperen, pre svega, protiv gradjana. On im oduzima pravo
na slobodno informisanje, pravo da budu obavesteni o svemu bitnom sto se
dogadja, o svemu od cega zavisi njihov zivot. Zbog toga je on antimedijski,
antinovinarski
i, iznad svega – antigradjanski. On je groteska, pred kojom bi zanemeo
cak i Nusic.
Protestujemo zbog politickih naloga prerusenih u pravno ruho, protiv
prekih sudjenja i zahtevamo ukidanje Zakona o javnom informisanju. Zahtevamo
prestanak svih oblika represije nad novinarima i medijima.
Pozivamo na zajednicki otpor gazenju prava na slobodno informisanje.
Aleksandra Nikolic Bajec, dopisnik TV Crne Gore, procitala je imena
svih prekrsajnih sudija, a zatim navela i one koji su po Krivicnom zakonu
Srbije osudili novinare na robiju: Dragana Marjanovica koji je kaznio sa
godinu dana zatvora glavnog urednika TV Soko Nebojsu Ristica, zbog isticanja
plakata »Free press made in Serbia«; Krstu Bobota iz Prvog
opstinskog suda u Beogradu, koji je zbog jednog teksta u Dnevnom telegrafu
odredio po pet meseci tamnice novinarima Srdjanu Jankovicu i Zoranu Lukovicu
i vlasniku DT pokojnom Slavku Curuviji, kao i sudije iz Kragujevca,
Kikinde i Vranja koji su kaznjavali tamosnje medije i njihove novinare.
Posle razglasa imena sudija preko megafona, Susa je porucila: »Uverena
sam da i medju sudijama ima onih koji se stide postupaka svojih kolega.
Pozivamo ih na neposlusnost i apelujemo na njih da odbiju da sude po Zakonu
o informisanju, dakle da postupaju po savesti i pravdi, a ne po diktatu«.
Dan ranije smenjeni direktor i glodur trenutno najprogonjenije novine,
Glasa
javnosti, Slavoljub Kacarevic, izjavio je: »Krivi smo jer verujemo
u slobodu javne reci i u tom smislu i dalje cemo biti krivi«. Zbog
slabog odziva novinara na protest, Kacarevic je primetio da je ocito da
javnu rec javno brani mala grupa, dok veci deo posmatra borbu.
Veselin Simonovic, glodur Blica, takodje je izrazio negodovanje zbog
malog broja ucesnika na skupu, rekavsi: »Ovo je lep dan za javnu
konferenciju za stampu jer da nas je vise smatrao bih da imamo protest«.
Ipak, kako je rekao, »mnogo nas je vise koji se borimo za slobodu
javne reci i potrebno je da svakog dana ponavljamo da se ne mirimo sa ovim
zakonom, da ne cutimo«.
Jedan od urednika Studija B, Milos Rajkovic, rece da se pribojava megafona
kao sredstva komunikacije, »jer izgleda da pokusavaju da nas svedu
na informisanje megafonom, ali nece uspeti, bicemo uporni«.
Vukasin Obradovic, glodur Novina vranjskih, predstavio je svoj
list kao »vlasnika« pojedinacno najvise novcane kazne posle
one izrecene Evropljaninu. Podsetio je da je novina kaznjena sa
800 000 dinara zato sto je prenela tekst helsinske povelje i objavio da
je bas ovog ponedeljka policija upala u prostorije redakcije. »Vlast
je odlucila«, kaze Obradovic, »da ugasi ne samo velike listove,
vec sve sto joj smeta, pa i male medije«.
Jedini pozitivan primer u ovoj javnoj prici o represiji nad glasilima
izneo je glodur Somborskih novina, Slobodan Jerkovic, pominjuci
sudiju Mariju Malbasic, »koja je skupila dovoljno profesionalne kurazi
da odbaci optuzbe na racun nase novine«.
Na kraju ovog simbolicnog sudjenja neslobodi javne reci, Filip Mladenovic
je skinuo poveze sa usta i ruku i uzviknuo: »Ustav Srbije, clan 45,
jamci slobodu misli i javnog izrazavanja misljenja. Clan 46 jamci slobodu
stampe i slobodu informisanja«.
Prema Ustavu je to tako, bar kao slovo na papiru, godinama, Nusica
odavno nema, ali neku vezu izmedju njih je NUNS, k
ao organizator protesta ponedeljkom, nasao. Simboliku okupljanja oko
spomenika velikom komediografu Gordana Susa je ovako objasnila: »Ne
samo zato sto je Nusic bio pisac, satiricar i novinar, vec zato sto je
zbog svoje ostre i iskrene reci osudjen na dve, a odrobijao godinu dana
u pozarevackom zatvoru. Danas, 113 godina posle njega, prinudjeni smo da
se borimo za elementarna prava koja je Nusic vec bio osvojio«.
Z. J.
|