Poslednjeg ponedeljka januara, u podne, na Trgu Republike u Beogradu, nadomak spomenika Branislavu Nusicu, postavljena je neobicna scena: za stolom sedi novinar Filip Mladenovic, sa crvenim povezom preko usta i gajtanom oko zglobova saka naslonjenih na pisacu masinu. U 12,05 pred pedesetak novinara i tri uniformisana policajca, predsednica NUNS-a Gordana Susa otvara prvi, ubuduce tradicionalni protest poslednjeg ponedeljka u mesecu, »zbog primene neustavnog 

Vek posle Nusicevog robijanja zbog slobodne reci, na snazi je Zakon o javnom informisanju cija je svrha da zacuti cela Srbija. On je delo ogoljene samovolje jedne pogubne vlasti.
Ovaj zakon je uperen, pre svega, protiv gradjana. On im oduzima pravo na slobodno informisanje, pravo da budu obavesteni o svemu bitnom sto se dogadja, o svemu od cega zavisi njihov zivot. Zbog toga je on antimedijski, antinovinarski i, iznad svega – antigradjanski. On je groteska, pred kojom bi zanemeo cak i Nusic.
Protestujemo zbog politickih naloga prerusenih u pravno ruho, protiv prekih sudjenja i zahtevamo ukidanje Zakona o javnom informisanju. Zahtevamo prestanak svih oblika represije nad novinarima i medijima. 
Pozivamo na zajednicki otpor gazenju prava na slobodno informisanje.

Posle razglasa imena sudija preko megafona, Susa je porucila: »Uverena sam da i medju sudijama ima onih koji se stide postupaka svojih kolega. Pozivamo ih na neposlusnost i apelujemo na njih da odbiju da sude po Zakonu o informisanju, dakle da postupaju po savesti i pravdi, a ne po diktatu«.
Dan ranije smenjeni direktor i glodur trenutno najprogonjenije novine, Glasa javnosti, Slavoljub Kacarevic, izjavio je: »Krivi smo jer verujemo u slobodu javne reci i u tom smislu i dalje cemo biti krivi«. Zbog slabog odziva novinara na protest, Kacarevic je primetio da je ocito da javnu rec javno brani mala grupa, dok veci deo posmatra borbu.
Veselin Simonovic, glodur Blica, takodje je izrazio negodovanje zbog malog broja ucesnika na skupu, rekavsi: »Ovo je lep dan za javnu konferenciju za stampu jer da nas je vise smatrao bih da imamo protest«. Ipak, kako je rekao, »mnogo nas je vise koji se borimo za slobodu javne reci i potrebno je da svakog dana ponavljamo da se ne mirimo sa ovim zakonom, da ne cutimo«.
Jedan od urednika Studija B, Milos Rajkovic, rece da se pribojava megafona kao sredstva komunikacije, »jer izgleda da pokusavaju da nas svedu na informisanje megafonom, ali nece uspeti, bicemo uporni«.
Vukasin Obradovic, glodur Novina vranjskih, predstavio je svoj list kao »vlasnika« pojedinacno najvise novcane kazne posle one izrecene Evropljaninu. Podsetio je da je novina kaznjena sa 800 000 dinara zato sto je prenela tekst helsinske povelje i objavio da je bas ovog ponedeljka policija upala u prostorije redakcije. »Vlast je odlucila«, kaze Obradovic, »da ugasi ne samo velike listove, vec sve sto joj smeta, pa i male medije«.
Jedini pozitivan primer u ovoj javnoj prici o represiji nad glasilima izneo je glodur Somborskih novina, Slobodan Jerkovic, pominjuci sudiju Mariju Malbasic, »koja je skupila dovoljno profesionalne kurazi da odbaci optuzbe na racun nase novine«.
Na kraju ovog simbolicnog sudjenja neslobodi javne reci, Filip Mladenovic je skinuo poveze sa usta i ruku i uzviknuo: »Ustav Srbije, clan 45, jamci slobodu misli i javnog izrazavanja misljenja. Clan 46 jamci slobodu stampe i slobodu informisanja«.
Prema Ustavu je to tako, bar kao slovo na papiru, godinama, Nusica odavno nema, ali neku vezu izmedju njih je NUNS, k
ao organizator protesta ponedeljkom, nasao. Simboliku okupljanja oko spomenika velikom komediografu Gordana Susa je ovako objasnila: »Ne samo zato sto je Nusic bio pisac, satiricar i novinar, vec zato sto je zbog svoje ostre i iskrene reci osudjen na dve, a odrobijao godinu dana u pozarevackom zatvoru. Danas, 113 godina posle njega, prinudjeni smo da se borimo za elementarna prava koja je Nusic vec bio osvojio«.