Kultura
Karakteristika vremena
Dixi et animam meam salvavi. Rekoh i spasoh dusu svoju. Ako je
verovati autoru Maksimilijanu Erenrajh-Ostojicu, coveku u poznim godinama,
ova izreka najbolje izrazava njegovu potrebu da napise knjigu kojoj ce
dati naslov Karakteristika i koja ce dobiti NIN-ovu nagradu
za roman godine. U toj knjizi on ispoveda svoje grehe, one koje je sam
odredio kao reprezentativne. Oni pripadaju istom zanru i pocinjeni su u
istovetnim okolnostima: za vreme Drugog svetskog rata, u okupiranom Beogradu.
Iako je bio u prilici da nesto preduzme, odbijao je da pomogne bliznjima:
to je zajednicki imenitelj svih grehova o kojima nas pisac Karakteristike,
covek u poodmaklom dobu, obavestava da ih je kao vrlo mlad pocinio.
Bez dugovecnosti autora ne bi ni bilo ove knjige, ali zbog ove knjige
moglo je da ne bude dugovecnosti autora. To je osnovna njena karakteristika.
To je sustina njene vrednosti. Naime: znacajna je novina koju ova knjiga
uvodi u razgovor sto je vodjen pre trideset i pre cetrdeset godina, a ciji
danas cujemo samo eho. Da je ona bila objavljena tada, a u to vreme autor
je bio u zrelom dobu, ozbiljno bi uzdrmala ondasnji diskurs o heroizmu,
odnosno o antiherojstvu i neprijateljima, a, razumno je pretpostaviti,
izazvala bi i ozbiljne sankcije prema samom autoru. Danas, medjutim, Erenrajh-Ostojic
se uhvatio u kostac sa ehom te prohujale rasprave. Zato njegova knjiga,
u kojoj se govori o onome sto se bez sumnje zbilo, danas i ima znacaj memoara.
Suprotno onome sto su do sada kod nas ucinili odredi heroja, ucinio
je antiheroj Erenrajh-Ostojic: svoju istinu rasnirao je javno i nece je
poneti u grob kao tajnu, ali svoju savest danas on spasava veoma bezbedno.
To je jos jedno poglavlje koje bi se kao antiherojstvo moglo dodati njegovoj
knjizi. Pre trideset ili pre cetrdeset godina objavljivanje ove knjige
bilo bi ravno heroizmu. Knjiga bi tada bila proskribovana, ali bi bila
ucesnik i dovodila bi u pitanje vreme karakteristike. Danas, ona je nagradjena
i to nam pre svega govori o karakteristici vremena. Uistinu, stvari su
se pomerile u odnosu na ono od pre pola veka, ali nisu li one na zacelju
danasnjih dogadjaja? To cemo naknadno saznati.
Ovaj tekst je objavljen u televizijskom magazinu VIN br. 131, 4. 02.
2000.
|