 |
Broj 232 |
|
|
|
| Alternativa
Strajk u skolama Srbije Pocetak se zna, a kraj se ne vidi Vecina zaposlenih u osnovnim i srednjim skolama Srbije vise od tri nedelje
istrajava u nameri da od Vlade Srbije, kao poslodavca dobije povecanje
plata. Od 1618 skola u Republici, nesto oko devet stotina je u strajku,
a najveci deo onih koji su se odlucili za poslednju meru sindikalne borbe
postuje zakonsku odredbu o postovanju »minimuma u procesu rada«.
To u prevodu znaci da u vecini osnovnih i srednjih skola casovi traju trideset
minuta, da nema sekcija i drugih nastavnih aktivnosti, a ne bi trebalo
da ima ni ocenjivanja.
Solidarnost I »Kolege, vi koji bezite od svoje savesti i solidarnosti, zaboravljajuci na etiku zajednickih interesa i dignitet struke u celini, budite u vasoj opstrukciji casnog strajka dosledni, pa hrabro odbijte da primite povecanje cene rada koje ce i vama da izbore hrabri casni ljudi«, napisali su u svom saopstenju kolegama koji se nisu prikljucili strajku, clanovi sindikata »Prosvecenost« i pozvali direktore skola koji se suprotstavljaju i onemogucavaju strajk da odbiju plate povecane zahvaljujuci sindikalnoj borbi. Vanredno stanje u prosveti polako postaje konstanta. I pre opsteg stupanja u strajk u mnogim skolama casovi su trajali trideset minuta sve do odlaska na zimski raspust. U nekim skolama, govorilo se otvoreno, zato sto su profesori bili nezadovoljni platama, a u nekim, skraceni casovi pravdani su nedostatkom energenata za grejanje ucionica. Sve u svemu, vecina djaka predvidjeni skolski program savladava na skracenom kursu. Nadlezno ministarstvo se ne oglasava dok bas ne mora i uvek pokusava problem da resi preko direktora skola, koje opet ministarstvo direktno postavlja. Sadasnji strajk u skolama Srbije pokazao je i nekoliko antologijskih primera »odbrane polozaja«. Tako je, na primer, direktor kraljevacke skole »Cibutkovacki partizani« mr Srboljub Vasovic, suspendovao predsednika skolskog sindikata Predraga Jelevica zato sto je organizovao strajk, a pozvao policiju koja je na informativni razgovor privela predsednika Opstinskog veca sindikata Desimira Mionica koji je zaposlenima u skoli objasnjavao njihova sindikalna prava. Policija je povodom strajka u skolama imala posla u jos nekim mestima, ali su mnogo cesci primeri »licnog« zastrasivanja po principu »razgovora u cetiri oka«, te mahanje resenjima o otkazima. Mnogi direktori su, shvatajuci da se ono sto ne stigne do javnosti nije ni dogodilo, potrudili da zabrane informaciju o ponasanju zaposlenih. Tako se dogodilo da u Prvoj beogradskoj gimnaziji »strajka nema, ali se ni nastava ne odrzava«, kako je novinarima objasnjavao zaduzeni radnik skole u ponedeljak 14. februara 2000. godine, za kada su sindikalci zakazali potpunu, jednodnevnu obustavu rada. Kada se pokaze, kao sto je sada slucaj, da je nezadovoljstvo toliko da nikakvi autoriteti funkcija ne pomazu, pokusava se sa odugovlacenjem pregovora i svadjanjem sindikalnih organizacija. Svadjanje sindikalaca za sada nije uspelo, mada se povremeno iz nekih sindikalnih centrala ostrije reaguje. Prosvetni radnici u nekim sredinama spremni su na radikalizaciju strajka i traze potpunu obustavu rada, kao sto su Cacani vec ucinili. Vlada na pregovore poziva samo jedan sindikat, po tradiciji vec Samostalni, u narodu poznat i kao drzavni, gde je nekada predsednik bio i Tomislav Milenkovic, sadasnji ministar za zdravstvenu, socijalnu i boracku zastitu. On je, uz Jovu Todorovica ministra prosvete, Borislava Milacica ministra finansija i Dragana Tomica (Simpo) potpredsednika vlade, zapoceo pregovore sa predstavnicima sindikata obrazovanja kako bi se sadasnji strajk okoncao. Do sporazuma se jos nije doslo, a kada ce i da li ce to jos niko ne moze da zna. Vladi se ocigledno ne zuri. Zima je, grejanje skola je skupa stavka u budzetu, a casovi od trideset minuta su ipak neki casovi. Skolska godina traje i bice kao i ona prethodna, ratna, »uspesno okoncana«. Solidarnost II Sindikat Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta uputio je otvoreno
pismo podrske prosvetnim radnicima koji strajkuju »jer se radi o
zastiti dostojanstva i borbi za znanje buducih generacija«. U istom
pismu zaposleni na ovom fakultetu izrazili su nadu da ce i »univerzitetski
radnici dici svoj glas i prestati da cute«.
O tome kakvo ce znanje poneti djaci iz takve skole treba pre svega da brinu oni sami i njihovi roditelji. Ponuda je odlicna, a izbor zavisi od ambicija i mogucnosti roditeljskog novcanika. Tu su i dopunski casovi, pa razni vidovi priprema za upis u srednje skole i na fakultete, a ni skolovanje u inostranstvu nije nemoguce. Na upisima se uvek nesto moze zaraditi. Ako bas bude neophodno, ucenicima ce se dati neke olaksice za upis na fakultete ili ce se maturanti osloboditi mature, kao sto su vec zatrazili. Cika Jova ministar voli decu, kao sto je vec vise puta znao da kaze, i uvek mu ostaje mogucnost da to pokaze nekom iznenadnom odlukom da, na primer, »zbog neozbiljnog ponasanja profesora koji su u strajku, zbog njihovog neozbiljnog zahteva da im se poveca plata, ove godine nema mature, pa nema prijemnog«. Mogucnosti su ogromne, a i izbori su blizu. Pocetkom ove skolske godine, na sastanku Gorice Gajevic, generalnog sekretara Socijalisticke partije Srbije, sa predsednicima i sekretarima okruznih, pokrajinskih i gradskih odbora SPS-a »posebna paznja« bila je posvecena skolstvu i obrazovanju. »Posebno je razmatrano pitanje priprema za pocetak nove skolske godine. Ocenjeno je da je Vlada republike Srbije preduzela sve mere na saniranju skolskih objekata pogodjenih u bombardovanju i obezbedila sve uslove za pocetak nove skolske godine. Vlada Republike Srbije je u isto vreme preduzela mere za jacanje materijalnog polozaja prosvetnih radnika i realizaciju utvrdjene dinamike isplata zarada. Veoma je pozitivno ocenjena odluka Vlade Republike Srbije da ove godine svi koji su konkurisali budu upisani na fakultete«, ocenjeno je tom prilikom. I tada su neki sindikati pocinjali strajk smatrajuci da im nisu obezbedjeni uslovi za normalan rad. Odziv prosvetnih radnika na sindikalni zov u septembru bio je neuporedivo manji od sadasnjeg i skolska godina je pocela na vreme, zahvaljujuci obecanjima nadleznih da ce se materijalni polozaj zaposlenih u obrazovanju ubrzano popravljati. Kako ce ista skolska godina biti zavrsena, zavisi pre svega od ponasanja sindikalnih vodja. Lidija Jovetic
|
|
|
|
|