 |
Broj 232 |
|
|
|
| Alternativa
U Nisu odrzana 7. sednica Gradjanskog parlamenta Srbije Univerzitet u korovu do 2020. godine Gradjanski parlament Srbije podrzao projekte o izmeni Zakona o univerzitetu i njegovom ukljucivanju u evropske tokove. Odbor GPS za ljudska prava obnovio zahtev za pomilovanje Bogoljuba Arsenijevica Makija i zamolio Srpsko lekarsko drustvo da vise brine o tom zatoceniku Na Univerzitetu postoji saglasnost da je toj ustanovi potreban nov zakon.
Postoji i saglasnost da se izmedju vise nacrta koji su do sada sacinjeni,
jedan izdvojio kao najkvalitetniji. U saradnji sa profesorima Niskog univerziteta,
taj tekst ce postati dostupan akademskoj javnosti i gradjanima koji su,
kako je izjavio prof. dr Milan Kurepa, ostajali nemi kada ih je, gostujuci
na tribinama suocavao sa stanjem u toj visokoskolskoj ustanovi. GPS je
zainteresovan da se formira odbor za Univerzitet, a za koordinatora je
izabrana prof. dr Srbijanka Turajlic, koja ce predloziti ostale clanove.
Na sastanku u Nisu konstatovana je vaznost novog tipa komunikacije u kojoj su jasno definisani ucesnici, oblik i predmet saradnje i na osnovu toga trazi podrska. Kada je u pitanju Nis, radi se o stavu prema univerzitetu, a poziv na saradnju upucen je svima koji je zele. U Cacku je postignut dogovor o nacrtu zakona o informisanju, NUNS ga je podrzao i sada se trazi podrska. U pripremi je letak za medije i gradjane o novom obliku saradnje u GPS i to: o nacrtima zakona o informisanju i o univerzitetu, kao i o projektima izlozbe za Makija i za ljudska prava zatocenih intelektualaca. O nezavisnom sudstvu priprema se razgovor u Kikindi, uz ucesce poznatih sudija. Posle toga organizovace se razgovor o lokalnoj samoupravi, izborima i humanitarnoj pomoci. Tako ce biti zaokruzena jedna celina i ciljevi za koje se GPS zalaze, a ispravnost tih stavova i ciljeva bice proverena u neposrednom razgovoru sa gradjanima. U ovom momentu niko u Evropi ne zeli da saradjuje sa univerzitetom u Srbiji, rekla je Srbijanka Turajlic. Postoji projekat za pomoc visokoskolskim ustanovama u Jugoistocnoj Evropi, ali se nama niko nije obratio. U projekat su ukljucene Madjarska, Rumunija, Bugarska, Grcka i Slovenija, ocekuje se pristupanje Hrvatske i Makedonije, a ne iskljucuje se ponuda Crnoj Gori. Medjutim, Akademska zajednica Evrope spremna je da saradjuje sa profesorima i studentima AAOM-a (Alternativna akademska obrazovna mreza) koja ce dobiti status posmatraca na parlamentarnom zasedanju Saveta Evrope o obrazovanju, planiranom za mart. GPS moze da pomogne tako sto ce stajati iza projekta o ukljucenju univerziteta u Evropu, i ako od opozicije zahteva smenu rezima. Bez toga nece ni biti promene Zakona o univerzitetu, rekla je Turajlic. Dugotrajna kontaminacija Do izmena zakona o univerzitetu dolazilo je posle svakog studentskog protesta, kakvi su bili oni u 1992. i 1996/97. godini. Svakom izmenom zakona rezim je smanjivao uticaj nastavnika i njihovih veca, a jacao partijski uticaj stranaka na vlasti, rekao je prof. dr Milan Kurepa. On je stanje na Univerzitetu ocenio kao dramaticno: 53 profesora napustilo je tu ustanovu, 120 je stavljeno »na led«, mnogi su izbaceni. Na Univerzitet su dosli ljudi koji imaju prerogative predsednika zemljoradnicke zadruge, pa dekan moze da dovodi, otpusta profesore ili odluci ko ce biti izabran u nastavu potpuno odresenih ruku, mimo nastavno-naucnog veca. Na fakultete su dosli ljudi koje niko ne poznaje i koji nisu sposobni za pedagoski rad, rekao je Kurepa ilustrujuci to podatkom sa Medicinskog fakulteta koji je dobio 120 novih nastavnika. To je horor koji se siri, upozorio je Kurepa, ocenjujuci da »moralna kontaminacija« i nestrucnost nece biti iskorenjeni sa Univerziteta pre 2020. godine. Koje ce vrednosti podrzati opozicija Dragoslav Djordjevic, profesor Masinskog fakulteta u Nisu predstavio
je rezultate istrazivanja javnog mnenja u tom gradu o stanju na univerzitetu,
koje, prema njegovim recima, karakterise mrtvilo i odsustvo solidarnosti
medju profesorima i izmedju profesora i studenata. Cetvrtina gradjana,
prema istrazivanju, misli da je univerzitet »crven« pa zato
profesori cute, a trecina smatra, u skladu sa rezimskom propagandom, »da
na univerzitetu nema mesta politici«. Vise od 66 odsto gradjana misli
da profesori treba da budu uz studente kada ovi protestuju, dok 18 odsto
insistira na lojalnosti rezimu. Jedno od pitanja odnosilo se na nepotpisivanje
»izjave lojalnosti« na Univerzitetu u Nisu. Naime, od vise
od 1000 profesora, samo devetoro je odbilo da potpise »izjavu«
u skladu s novim zakonom. U anketi je te profesore podrzala samo petina
gradjana, dok 40 odsto smatra da je strah uzrok sto u tom pogledu nije
bilo vise solidarnosti medju profesorima. Ovakav stav tumaci se indirektnom
podrskom »nelojalnim« profesorima, istice Djordjevic.
Borka Pavicevic, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, obavestila je da ce se u Paviljonu organizovati izlozba »Slikari za Makija«, na kojoj ce radove izloziti petnaestak slikara, a prihod od prodaje bice upucen njihovom kolegi Arsenijevicu. Centar ce takodje organizovati izlozbu Makijevih slika u Beogradu i Valjevu, a priprema i projekat kojim ce pokrenuti kampanju da se umetnicima i intelektualcima u zatvorima dopusti da se bave svojom profesijom, jer je to njihovo ljudsko pravo. Borka Pavicevic se zalozila za novi tip komunikacije sa gradjanima koji bi u neposrednim razgovorima sa strucnjacima iz pojedinih oblasti bili upoznati sa onim sta su uradile elite. Nije problem samo mehanicki gostovati nego je potrebno kontaktirati sa gradjanima, rekla je Pavicevic. Na vezu izmedju novog zakona o univerzitetu i opozicije ukazao je Nebojsa Popov. Prema njegovom misljenju, nov zakon se ne priprema samo za trenutak odlaska rezima, nego i zato da univerzitetska i sira javnost vide koje vrednosti podrzava opozicija, odnosno hoce li podrzati »obnovljeni tradicionalizam koji se infiltrira u shvatanju o navodnom zlatnom srednjem veku Srbije« ili ce se opredeliti za evropske vrednosti. Popov je konstatovao da i medju onima koji osporavaju rezim postoje struje kojima nije bliska ideja akademskih sloboda i samouprave, a problem postaje jos tezi kada se uzme u obzir da Srbija u stvari nema urbanu javnost. Obrad Savic (Beogradski krug) ukazao je da su akademske slobode sastavni deo slobode i emancipacije gradjana. Obavestio je da o stanju na univerzitetu, odnosno o njegovoj dekonstrukciji, postoji vise knjiga nasih poznatih profesora i da ce se uskoro pojaviti i casopis Odbrana univerziteta. Dragan Zunic, profesor Univerziteta u Nisu izrazio je nadu da ce se »konzervirana« energija pojaviti i predlozio da se cesce organizuju akcije u vezi sa pripremama za promene na univerzitetu. Konstatujuci da je za mnoge generacije univerzitet upropasten, Zunic je naveo da i sa naukom stvari ne stoje bolje. Na jednom naucnom skupu sreo sam nove naucne radnike koji su bili moji najgori studenti, ali su isplivali na nacionalnom talasu i tako usli u nauku, rekao je Zunic. Teren za bezakonje Dobrosav Nesic, predsednik Odbora za ljudska prava obavestio je clanove GPS da Odbor stalno prati i intervenise u slucajevima Arsenijevic, Novkovic i Ristic. Odbor je obnovio zahtev za pomilovanje Arsenijevica i od SLD trazio da brine o njemu. Porodici Arsenijevic upucena je novcana pomoc, a prikupljanje priloga jos traje. Odbor je reagovao povodom pretnji Vojislava Seselja novinarima i trazio da se pokrene postupak zbog njegovih optuzbi da su novinari krivi za smrt ministra odbrane Pavla Bulatovica. Odbor je ocenio da vlast priprema teren za bezakonje i sukobe posle podele na »patriote« i »izdajnike«, koji se mogu zavrsiti ili vanrednim stanjem ili nekom novom »kristalnom noci«. Olivija Rusovac |
|
|
|
|