Bojan al Pinto-Brkic

Da je ovo normalna drzava, kao sto smo se bezbroj puta uverili da nije, do sada bi svi zahtevi za ekonomski azil bili odbijeni, a clanovi stranih delegacija, koje su uvelicale kongres marginalne ali ipak veoma opasne SPS, deportovani kucama; heroj slobod(an)oljubivog sveta cekao bi, verovatno u zatvoru, sudjenje, zbog javnog podsticanja nasilja, sirenja mrznje i serije kleveta; susedne celije bi ispunili partijski funkcioneri, u sklopu redovnih bezbednosnih procedura povodom visednevne posete americkog drzavnog sekretara zvanicnom Beogradu. Nazalost, Olbrajt je izabrala Tiranu; dok heroj dana provodi bezbrizne trenutke odmora u atomskom sklonistu, SPS kadrovi nastavljaju teror nad kompletnim stanovnistvom, a strane delegacije ostale su jos 24 casa, poradi, kako RTS objasnjava, kosmicki vaznog plenuma, na hrani i smestaju populacije izgladnelih i izbeglih.
Turobna slika Srbije februara 2000. turobnija je od Turobnog Turobnovica, kome je upravo dodeljena katedra turobnosti na turobnom Beogradskom univerzitetu, bez mnogo naznaka da bi se uskoro mogla popraviti. Rezimu izgleda nije dosta to sto je Srbija jedina drzava – mada joj ta odrednica sve manje pristaje – u Evropi koja nije clanica nijedne medjunarodne organizacije, nijednog saveza, nego tezi daljem autizmu. Prekinut je robni promet sa najblizim susedima i Crnom Gorom (slutim da nece mnogo proci pre negoli ova republika, sa zapocetim procesom tranzicije, potpadne pod kategoriju »svet«), odavno postoje takse za izlazak iz zemlje. Sta cemo sledece doziveti, sta se uopste moze ocekivati od »Grupe za Hag«, koja usancena na osamdesetak hiljada kilometara kvadratnih, drzeci u zatocenistvu circa osam miliona talaca, ceka napad NATO-a? Krv, mnogo krvi, suze i znoj.
Najnoviji potez Evropske unije, suspenzija zabrane letova na sest meseci, zato se cini nadrealisticnim. Gradjanima Srbije je bas do letenja: vecina onih koji imaju sa cim nema kud, a ostali za najjeftiniju kartu do Brisela moraju da rade, u proseku, cetiri meseca. Iako se radi iskljucivo o simbolicnom potezu podrske srbijanskoj opoziciji, je li Evropa toliko u oblacima da ne moze prepoznati potrebe »obicnih gradjana«? Ko ce u ovom mrtvilu jos glasati za opoziciju, koja se bas ne pretrze oko promene svesti, zato sto je njoj poklonjena suspenzija zabrane letova? Uostalom, zar nije RTS pokusao da to predstavi pocetkom priznavanja gresaka Brisela?
Mart je pred nama. Opozicija, kakva-takva je, jedina je, najavljuje prelazak s reci na dela. Do promena mora doci, makar zbog logicne neodrzivosti postojeceg.